Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Analiza političke satire - Radoje Domanović". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Pripovijetka “Danga” je obračun sa ljudima koji su se uprljali u moralnoj niskosti, u poniznom služenju tiraniji i vlasti. Opisuje ljude koji su izdali tradiciju prošlosti, koji su svjesno i voljno prigrlili skutove vlasti i sa ponosom se obilježili žigom ropstva. Svoju priču o sramnom pokoravanju ropstvu pisac je skrio fikcijom ružnog sna, ali sna kpji je nametljivo otkrivao životnu istinu tadašnje Srbije. Ljudi te zemlje iz sna su mirni i pokorni, oni poslušno izvršavaju naredbe vlasti, koja sama organizuje izbore i određuje ljude koji će na njima pobijediti.
„Kod nas upravlja kmet, i on je najstariji; posle njega dolaze panduri.“
Susrećemo se sa situacijom gdje građanin dopušta da ga jaše pandur, što se smatra čašću, a nakon toga i situacijom žigosanja kako bi narod dokazao svoj patriotizam i poslušnost:
„Svaki, koji u sebi oseća i trunku viteške krvi naših starih, grabit će se, da što pre mirno i s ponosom podnese muke i bol, jer je to bol sveti, to je žrtva koju otadžbina i opšte dobro sviju nas zahteva.“
Vrhunac ove satire čini scena usluženog podmetanja čela pod žig, kojim se i fizički simbolizovalo prihvatanje ropstva. Ova pripovijetka je izgrađena u karikaturi slika kojima se kazuje bolna istina o jednom sramnom dobu u ljudskoj posrnulosti. Ova satira predstavlja osudu apsolutističkoj vlasti Srbije, kao i ropskoj poslušnosti naroda.
„To je pamet, moj brate! Samo ćuti, reči još nije progovorio!“ reći će jedan pa pogleda sa strahopoštovanjem i ponosom vođu.“
„Jesi li u putu vid izgubio?“
„Ja sam se i rodio slep.“
Ona trojica oboriše očajno glave.'
„ Nije nam se ništa zlo dogodilo, sem što su nam zatvorili na srezu izvoz svinja, a na jugu upadaju i pljačkaju po selima Anuti iz susedne zemlje... Nije to ništa... To su sitnice“
„Neka se ta skitnica odmah uhvati i najstrožije kazni po zakonu, a najveronosnije neka se motri da se takvi slučajevi ne ponavljaju...
Kroz sukob Markove epske prirode sa moralom tadašnje Srbije građena je karikatura neviteškog doba. Marko kraljević biva uhapšen, izveden na sud i osuđen na robiju, a njegov slavni Šarac odveden da vuče gradske tramvaje. Vrhunac društvene i političke satirične slike tadašnje Srbije dat je u scenama u kojima Marko, ponos i slava slobodarske tradicije Srba , postaje pokorni i šutljivi pandur. Lažni patriotizam i sitno, kukavičko držanje u stvarnoj opasnosti pisac je ismijao i osudio snagom karkature i gorkog prezira.
LITERATURA
Zdenko Lešić, „Teorija književnosti“, Sarajevo Publishing, 2005. ;
Pregled jugoslovenske književnosti II, Beograd, 1974.
Zdenko Lešić, „Teorija književnosti“, Sarajevo Publishing, Sarajevo, 2005., str. 325.
Isto, str. 48. ;
Isto, str. 56. ;
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta