Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Internet". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



Osnovi informacionih sistema
Tema seminarskog rada:
Internet
Sadržaj
Uvod 3
Istorija 3
Pojam Interneta 4
Funkcionisanje Interneta 5
Pristupanje Internetu 5
Adresiranje na Internetu 7
Servisi na Internetu 8
Elektronska pošta (E-mail) 9
Web pretraživači 9
FTP (File Transfer Protocol) 10
Ostali Internet servisi 10
Primena Interneta 10
Nauka i obrazovanje 11
Ekonomija 11
Kultura 11
Politika i informisanje 12
Sigurnost na Internetu 12
Statistika 13
Zaključak 15
Literatura 16
Uvod
Svet je postao veliko globalno selo, s obzirom da živimo u eri informatike i moderne
komunikacione tehnologije, prava i tačna informacija znači sve. Pojavom globalne mreže veliki broj informacija je postao dostupan široj populaciji. Osnovni alat za obradu tih informacije je računar, a informacije se prenose putem računarskih mreža između dva ili više računara u vidu električnih implusa. Danas je život bez Interneta praktično nezamisliv. Putem Interneta ljudi se mogu povezati sa svim delovima sveta u samo par sekundi. Internet World Statistics (svetska internet statistika) procenjuje da danas postoji oko 6,845,609,960 korisnika Interneta i preko 110 miliona web sajtova. Postoje brojne prednosti korišćenja Interneta ali i brojne nepogodnosti. Neke od pogodnosti su iskorišćenost resursa, manji troškovi, centralizacija podataka, dok su nedostaci neovlašćeni ulasci i korišćenje tuđih podataka, krađa poslovnih tajni, kvarovi i oštećenja na mreži.
Istorija
Šezdesetih godina dvadesetog veka, pored sve većih zahteva, stvoreni su i neophodni tehnološki uslovi da se ostvari povezivanje većeg broja računara, u cilju njihove međusobne komunikacije. U narednim godinama svaki proizvođač računara je osmišljavao sopstvene protokole za komunikaciju između računara sopstvene proizvodnje. Ovakva situacija na svetskom tržištu onemogućavala je razvoj velikih računarskih mreža pošto nije bilo moguće povezivati računare različitih proizvođača. Zbog toga je američka agencija DARPA (Defence Advanced Research Projects Agency), koja se nalazi u sastavu ministarstva odbrane SAD, započela razvoj tehnike i tehnologije za povezivanje različitih kompjuterskih mreža koje bi mogle razmenjivati podatke preko žice, a ne kao do tada prenošenjem magnetskih traka sa jednog mesta na drugo i definisala grupu protokola za komunikaciju koju je svaki proizvođač morao da realizuje na svojim računarima, ukoliko želi da se njihovi računari koriste u okviru ovog ministarstva. Toj grupi protokola dato je ime prema dva najzastupljenija protokola iz grupe: TCP/IP, a računarska mreža realizovana pomoću ovih protokola nazvana je ARPANET.
Ovakav sistem sa visokim stepenom povezanosti računara u mreži postao je privlačan i za korišćenje izvan vojnih krugova, tako da je sedamdesetih godina Nacionalna naučna fondacija SAD (NSF), na istim principima osnovala mrežu nazvanu Internet. Ona je u početku obuhvatala akademske institucije u SAD, a kasnije su se na nju priključile svemirska agencija NASA i druge institucije. U Evropi su postojale slične nacionalne mreže koje su se koristile u naučne svrhe, kao i jedna globalna mreža BITNET. U to vreme razvijen je i uveden nov protokol nazvan NCP (Network Control Protokol), koji je omogućio lakše umrežavanje i pisanje programa za mrežne usluge. Kompanija BBN je 1975. godine osnovala Telnet, prvu javnu komercijalnu informacijsku uslugu. Ubrzo se razvijaju i e-mail, mailing liste i news grupe i mreža počinje da se koristi za pristup udaljenim bazama podataka i razmenu datoteka.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta