Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Antička učenja". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



S A D R Ž A J
1. Antička učenja 1
2. Sofisti 1
2.1. Mladji sofisti 4
3. Platon 5
3.1. Platonova teorija države 7
4. Aristotel 9
4.1. Aristotel – kritika teorije ideja i teorija uzorka 10
4.2. Aristotelova etika 12
1. ANTIČKA UČENJA
Početak istorije se različito odredjuje. Jedni smatraju dag a treba tražiti u političkim učenjima Makijavelija, Hobsa, Rusoa, Mila I dr, dok drugi tvrde da sociologija počinje tek sa Ogistom Kontom. Treći pak polaze od toga da razmišljanja o čoveku I društvu, o uredjenju društvenih odnosa treba tražiti u najranijim pisanim izvorima ljudske civilizacije I das u problem čoveka I društva zaokupljeni pažnju, još od početka društvene istorije. U tom smislu je prihvatljivo mišljenje koje tvrdi da istoriju sociologije treba tražiti još iz antičke epohe I das u prva saznanja o čoveku I društvu data u učenjima antičkih filozofa, počev od Sofista koji su učinili prve značajnije korake u nauci o društvu. Medjutim, neosporna je činjenica da je sociologija sa imenom, predmetom I metodama, sa svojim odredjenim mestom u sistematizaciji nauka I da je svoju akademsku samostalnost stekla tek krajem prve polovine XIX veka.
2. SOFISTI
U toku V. veka pre nove ere u grčkim demokratijama, kakva je bila Atina, pojavila se potreba za znanjima vezanim za učestvovanje u političkom životu. Svaki atinjanin je sam morao da se brani na sudu ili da optužuje nekoga ko mu je naneo nepravdu. U skupštini su postojale političke stranke koje su se rečima i govorima borile za prevlast. Atina i drugi polisi su prolazili kroz period procvata materijalnog i kulturnog života.
Sa sofistima počinje antropološki period grčke filozofije, jer se oni nisu bavili prirodom kosmosa kao raniji filozofi. Po legendi Empedoklov učenik, Gorgija iz Leontina (483-375 g.p.n.e.), čuven po govorničkom umeću, zaključivao je da se o prirodi kosmosa ne može ništa znati, što dokazuje množina nesaglasnih učenja koja su se do tada javila u filozofiji. Saznanje stvarnosti (bića) je teško i nepouzdano, i zato se treba okrenuti pouzdanijim i korisnijim znajima koja nam mogu pomoći u svakodnevnom životu i politici, osobito znajima vezanim za ubeđivanje putem lepih i efektnih govora, znanjima koja spadaju u retoriku. Gorgija je tvrdio da bi dobar govornik pobedio pravog lekara u skupštini koja bi npr. trebalo da izabere glavnog lekara grada.
Protagora (481-411 g.p.n.e.) se smatra duhovnimm vodjom sofista. Pored njega poznati su predstavnici Gorgija, Hipija I dr. oni su prvi postavili razliku izmedju prirodnog stanja I civilizacije. Prirodno stanje se odnosi na period pre nastanka drzave, na rodovsko plemenske zajeednice, a civilizacija pocinje sa ukidanjem rodovskog plemstva, odnosno sa nastankom drzave I prava. Sofisti su zacetnici teorije prirodnog prava I ugovorene teorije.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta