Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Anastas Jovanović". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



Семинарски рад из фотографије
Тема : Анастас Јовановичћ
Године 1831 , после очеве смрти прешао је у Београд и Анастасова мајка Марија која је потицала из најугледније породице Врацу , а затим је 1832. почео да ради у Београдској Државној штампарији.Анастас је од почетка заинтересовано пратио шта се ту ради и привлачило га је све што се тамо збивало.Прво је почео да учи терзиски занат , а затим је био примљен да у Књажевскосерпској типографији учи за словолисца.Године 1834. Штампарија се преселила у Крагујевац , па је Анастас тамо прешо.Пошто је био талентован цртач почео је да ради печате , прво за себе и другове , а затим и званичне.Штампарија се поново преселила у Београд и тада Анастас скреће пажњу кнеза Милоша кој је наредио да се штампа Српски буквар.Буквар је био на време печатиран и послат Кнезу у Крагујевац.Задовољан његовим радом кнез Милош га шаље у Беч на ликовну Академију свете Ане.Тамо је изучавао литографски занат и похађао часове цртања.
Код литографа Јохана Штадлера учио је литографију (по свему судећи и прве поуке о дагеротипији).Већ 1840. почиње да израђује уметничке литографије и исте године настају његове прве литографије Доситеја , Мушицког а затим и Вука Карађића.Исте године имао је прилику у Бечу да на академију цвете Ане види технику снимања на металне плоче француског сликара и једног од изумитеља фотографије Лија Дагера , које је послао на поклон аустриском цару.Ове слике су на Анастаса оставиле огроман утисак прецизношћу цртежа и финоћом детаља , па је пожелео да набави опрему и сам се испроба у новој техници.
Од велетворца Тирке , Анастасовог пријатеља и заштитника добио је новац како би купио Фојгтленденерову са објективом Јосефа Пецвала – модел Но. 3 , која га је коштала сто форинти.
Првим дагеротипијама које је направио Анастас није био задовољан , па је прешао на технику талботипије која му је више одговарала , у толико што је он своје фотографије користио за израду литографије.
Након убиства кнеза Михајла он напушта функцију управника двора и повлачи се у своју кућу у Београду.Од тада је живео повучено бавећи се разним пројектима који су га и раније привлачили.Наставио је да прати развитак фотографије и итересовао се у пољу наука.Имао је први телефон у Београду и бавио се усавршавањем микрафона.
Често је одлазио у Беч , наручито касније и тамо одржавао и неговао везе са познатим научницима и фотографима и 1877.године постао редован члан бечког Фотографског друштва.
После смрти прве жене у Бечу , оженио се 1868.године у Београду Аустријанком Маријом Штену са којом је имао сина Јована и кћи Катарину.
Жена му је релативно млада умрла , он је њу надживео.Умро је у освит хх века 1.новембра по старом календару у својој кући у Косовској улици бр.25 у Београду окружен својом децом.Његова кћи Катарина забележила је његове речи кратко време пред смрт : „Штета , штета! Све је било толико интересантно , све ме је толико интересовало , а сада је све прошло“.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta