Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Boranijata (makedonski)". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


 I.
Stopansko zna~ewe na boranijata
Potekloto na boranijata dolgo vreme ne bilo razjasneto. Mnogu nau~nici tvrdele deka boranija poteknuva od Azija kade denes se odgleduva na golemi povr{ini i toa najmnogu vo tropskite delovi.
Za nejzina tatkovina se smeta Sredna i Ju`na Amerika kade sto se pronajdeni golemi kolekcii. Taka denes vo na{ata republika boranijata se odgleduva kako rano i II godi{no rastenie. Toa proizvodstvo mnogu varira i od godina vo godina primorani sme da uvezuvame ili izvezuvame zavisno od godi{noto proizvodstvo. Boranijata ne se odlikuva tolku so hranliva vrednost kolku so lesno usvoivite aminokiselini kako {to se: triptofan, lizin, metionin, tirozin i dr. Nekoi od niv organizmot ne moze da gi sintetizira i mora da gi primi kako takvi. Me|u niv se: histidinot, lizinot i triptofanot.
Vredno e da se odbele`i bogatstvoto so provitamin B i C, kako i sodr`inata na mineralni soli na `elezoto, kobaltot i manganot. Glavni sostojki na me{unkite kaj boranijata se {e}erite 3%, azotni materii 2.5% i skrobot 2.5%. Pokraj ova, rastitelnite ostatoci kaj boranijata po berbata pretstavuvaat dobra hrana za dobitokot. Boranijata e cenet u~esnik vo sekakov plodorod. Razvivaj}i se vo simbioza, so azotovite koatori ja obogatuva po~vata so azot, pa ne e dobra pretkultura za site vidovi. Kako okopna kultura, povr{inata ja ostava ~ista od pleveli, a poradi kusata vegetacija na istata povr{ina mo`e da se odgleduva i vtora kultura. Do`dovnosta na boranijata e zavisno od ponudata i pobaruva~kata bidej}i proizvodstvoto mnogu varira.
Se konzumira vo konzervirana sostojba I kako sve`a termi~ki obrabotena.
Morfolo{ki svojstva na boranijata
Boranija e ednogodi{no rastenie od koe {to so tekot na vremeto se izdefinirale dve formi. Tie formi denes stojat kako dva podvica i toa: niski so visina od 30 do 60 cm. (nanus) i visoki so visina od 1.5 do 3 metri (var. kalubilis).
Korenot kaj boranijata e mnogu razgranet i se prostira glavno vo plitkiot ograni~en sloj. Poedini delovi od nego odat vo dlabo~ina i do eden metar.
Stebloto e ne`no, tenko, okruglo i ispolneto. Po boja mo`e da bide zeleno, `oltenikavo, violetovo ili prskano so antocijanovi pegi zavisno od sortata. Visinata na stebloto e razli~na i se dvi`i od 30 cm do nad 3 metri. Toa se razgranuva na 10-15 cm od zemjata, a brojot na grankite e sortova odlika. Visokite sorti formiraat pove}e granki, a bidej}i e stebloto ne`no, potrebni se potpori za koi ke se pridr`uva.
Listovite se slo`eni so tri liski koi imaat srcest oblik, a na krajot se za{ileni. Tie se so razli~na golemina, a po boja se glavno zeleni ili bledozeleni i obrasnati so sitni vlaknenca naro~no na dolniot del.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta