Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Odnos prema umetnosti pariske škole". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



seminarski rad:
Odnos prema umetnosti pariske skole
UVOD
Pariska skola, francuski Ecole de Paris, je vise termin koji se koristio da bi se obelezila vaznost Pariza kao umetnickog centra na pocetku dvadesetog veka, nego sto je to korisceno da bi se obelezio pokret koji je nastao u tom dobu.
U tom periodu jevljaju se nacionalizmi poput fasizma, nacizma i frankizma. Politickim previranjima u svojim zemljama mnogi umetnici nalaze svoje utociste u Parizu gde nastavljaju sa svojim radom. Tolikim prilivom umetnika doslo je do mesanja razlicitih kultura, misljenja a samim tim i do razlicitih pristupa u slikarstvu i umetnosti generalno. Pariz je postao epicentar novih umetnosti i avangardnih pokreta.
Od svih tih naleta i prepleta umetnickih pravaca izdvojili su se upravo oni koji su obelezili Parisku skolu. Za ovaj rad sam izabrala meni par interesantnih predstavnika cija su me dela naterala da razmislim o nacinu stvaralastva, ljudskoj imaginaciji i formiranju i pretakanju svojih ideja u likovne simbole.
ANRI MATIS I FOVIZAM
Fovisti... prvi umetnici koji su svojim nacinom rada bukvalno zgrozili i sokirali kriticare i javnost toga doba.
Skandal koji je izbio nakon njihove izlozbe je i doneo sam nazv pokreta, jer su ih kriticari nazvali „les fauves“ – divljim zverima.
Ono sto je u stvari toliko zaprepastilo tadasnju publiku bilo je potpuno odbacivanje dotadasnjeg akademskog nacina stvarnja i zanemarivanje realizma, a sve radi iskazivanja nekog licnog emotivnog stanja kroz sliku putem boja. Sloboda pokreta i nacina resavanja povrsina je ono sto me je i privuklo da malo dublje analiziram radove fovista.
Dela Anrija Matisa, koji je bito takozvani kralj fovista, po meni prestavljaju skaldnu simbiozu crteza i obojenih povrsina. *On nastoji da svoje platno komponuje koristeci sredstva koja su potpuno suprotna tradicionalnom. Od Sezana preuzima modulaciju putem boje na ustrb plasticnosti, od Sinjaka cistu boju (ali ne i metod) tako da mu neposredno redjanje boja jednih do drugih, omogucava da o njima razmislja kao o sistemu odnosa.
Matis cesto obradjuje motiv plesa, od “ Radosti zivljenja” do konacnog monumentalnog dela “Ples”. Izborom gornje perspektive (sto) delimicnim prikazom plesa, izmestenimm iz sredista slike, lepim spojem motiva cveca i plesaca Matis je uspeo da stvori utisak da se prostor beskrajno siri izvan okvira slike.*
Smirenost ravnih povrsina, cisto obeojenih ploha, pojednostavljenost formi i fluidna i jasna konturna linija daju svezinu njegovim delima.
PABLO PIKASO I KUBIZAM
Kubizam je takodje pokret koji se bavi pojednostavljivanjem formi u svedenoj gami, ali se za razliku od fovizma, koji je ritmican i lagan, kubizam odlikuje strogom geometrizacijom.
Zbog toga mi kubisticke slike deluju nekako staticno, predmeti ciji se oblici gube deluju zgusnjeno zbog sirokih i usmerenih poteza sto za krajni rezultat meni daje neki utisak strogoce , discipline i neizbeznih pravila koja se moraju ispostovati da bi nastalo jedno ovakvo delo.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta