Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kompozicijska načela". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Uvod
Kompozicija je raspored i odnos delova neke celine.
Npr. kompozicija voza – 
Lokomotiva,
vagon za ugalj,
poštanski vagon,
putnički vagoni,
raspored članova i,
opisivanje.
Ali, svaki vozse sastoji od jednog aktivnog člana (lokomotiva) i bilo kojeg broja pasivnih članova (vagona). Ovakva podela izražava odnos među članovima – tumačenje. Mesto na kojem će se naći neki element ima veliku ulogu – zavisno o mestu, menja se smisao, mesto ima svoju vrednost i značenje (bliži lik je veći i važniji, udaljeniji je manje važan, središte je istaknuto, rub je podređen). 
Prazna ploha papira ili platna nabijena je silnicama značenja – nevidljiva mreža – kompozicija joj se može prilagoditi ili odupreti i zavisno o tome imaćemo dojam stabilnog, nestabilnog, statičnog, dinamičnog...
Odabir kompozicije je izraz subjektivnog stava pojedinca prema stvarnosti.
U pojedinim razdobljima neke kompozicije su bile tipične i izražavale su odnos prema stvarnosti određenog vremena: 
Romanika – zakon kadra
Renesansa – piramidalna i simetrična kompozicija – stabilnost, statičnost, vera u geometriju, doživljaj sveta kao tačno određenog i zatvorenog prostora.
Barok – dijagonalna kompozicija – pokrenutost, nemir, nestabilnost, neizvesnost (zemlja je okrugla! I nije centar svemira– svi pojmovi o svetu su se srušili). Apstraktna umetnost slobodne i otvorene kompozicije – opiru se redu i poretku.
Kompozicijska načela
Ritam
Ako bismo poželeli tražiti ključne pojmove, reči kojima bismo pokušali obuhvatiti i izraziti suštinu ovog pojavnog univerzuma i života koji u njemu postoji, svakako bi jedna od tih sveobuhvatnih reči, pojmova, opažaja, bioritam. Primećujemo ga svuda u vidljivoj i nevidljivoj prirodi, prepoznajemo ga u strukturi i ustrojstvu života, u njegovom pulsiranju i samoobnavljanju kroz vreme i prostor. Uvek u ponavljanju, povratku, napretku, izmeni, u otklonima i priklonima, ritam je sinonom za životnost i dinamičnost, ali i za postojanost i sigurnost zbog svoje nesklonosti ka improvizacijama i skretanju sa zacrtanog puta i načina.
Ritam je pravilna izmena ili ponavljanje elemenata. Pravilnost se očitava u prepoznatljivom i izmerljivom algoritmu, načinu odabranom da se promena izvrši. Promenu i izmenu osećamo kao novi podražaj koji pohodi naša čula, a o elementima uključenim u delatnost koja se poput kotrljanja po nizbrdici nezaustavljivo pokreće u određenom trenu našeg uočavanja, o tim elementima zavisi koja će naša čula biti aktivirana i kakav će to psihofiziološki proces pokrenuti u nama. Svakako, u procesu formiranja ljudske svesti u praistoriji ključnu je ulogu odigralo prepoznavanje istog načela ritmova unutar tela promatrača sa onim izvan njega. Disanje i ritam srca su svojim uočljivim ritmovima postajali još naglašeniji zbog vanjskih podsticaja: straha i uzbuđenosti. Ritam izmene godišnjih doba dao je nadu i filozofsko objašnjenje smislu ljudskog dolaska i odlaska s ovog sveta; kao što nakon zime svet ne nestaje već ponovno počinje buđenje prirode na istim načelima kao i do tada – ali ipak drugačije, na svoj način, tako i religije analogno spašavaju čoveka od besmislenog nestanka, omogućujući mu nastavak postojanja na jednom drugačijem nivou. Sunce se, kao simbol i izvor života ritmički izmenjuje sa mesecom, nakon dana uvek sledi noć u beskonačnom nizu ponavljanja. Solarni i lunarni ciklički kultovi direktno utiču na koncepte oživljavanja, reinkarnacije ili uskrsnuća; semenka uvele biljke u sebi krije začetak novog života i čeka povoljne uslove. Jedanaestgodišnji ritam sunčevih pega (protuberance) izrazito utiče na prirodna kolebanja biljnog i životinjskog sveta naše planete, migracije životinja i godova na drveću. Od ritms koraka zsvisi kretanje; od brzine ritma trčanja zavisi spas pred opasnošću ili nagrada lovcu. Od ritmova smo životno zavisni.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta