Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Internet". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


УВОД
Интернет је извор несагледиве количине информација, који се стално шири и мења. Изузетан је извор информација јер омогућава брзо и ефикасно истраживање било које теме. Ако питате кориснике интернета зашто користе интернет, нећете добити исти одговор, јер за неке кориснике интернет је извор забаве, за неке извор информација, за неке средство комуникације, за неке средство рекламирања (презентација) итд. На интернету можете наћи податке о баш свему што вам падне на памет : разне пословне информације, музика, игрице, филмови, новости из разних области, разне рекламе, презентације огромног броја предузећа..итд.
Заступљеност и употреба интернета је толико распрострањена да фирма која нема презентацију као и да не постоји, а ко не користи интернет, осуђен је на неиформисаност јер се данас многе информације појављују само на интернету.
ШТА ЈЕ ТО ИНТЕРНЕТ?
Интернет је мрежа коју чине милиони рачунара из целог света. Он није ничије власништво и не постоји ни један центар из кога се њиме управља већ представља једну отворену информатичку мрежу. Функционише отприлике овако : замислите једну мрежу састављену од више мањих, међусобно повезаних мрежа, где је свака нит у ствари веза између нека два рачунара. Те мање мреже састоје се од групе рачунара, међусобно повезаних преко сервера ( сервер је рачунар који је доста напреднијих перфоманси у односу на обичне корисничке информације). Сервери се даље међусобно повезују комуникационим уређајима познатим по називу рутери преко телефонских бакарних, оптичких сателитских тј. радио сигнала, формирајући глобалну мрежу, познатију као интернет. Сваког дана мрежа се шири укључењем нових компјутера и компјутерских мрежа. Интернет је глобална рачунарска мрежа. Пре свега, појам интернет значи мрежа унутар мреже или интернаконекција између више рачунара .
ИСТОРИЈА ИНТЕРНЕТА
Праве корене интернета треба тражити још у глобалној геополитичкој ситуацији с крај педесетих година XX века, у време хладноратовске трке у наоружању и освајању нових технологија између САД и тадашњег СССР : лансирање првог вештачког сателита ''Спутњик'' у орбиту планете Земље који је изведено из Совјетског савеза изазвало је у затеченом и изненађујућем америчком политичком и научном врху неколико поступака којим би се убрзано анулирала тако стечена технолошка и пропагандна предност комунистичког супарника.
Децембра исте године АРПАНЕТ се састојао од четири компјутера - домаћина који су подржавали рад два међусобна веома удаљена истраживачка центра у САД, уз истовремени напор научника за развитак новог програмског кода – ''софтвера'', којим би се максимално прошириле могућности мреже.
До краја 1971. године, у систем АРПАНЕТ-а било је укључено и међусобно повезано 23 компјутера. То је била прва права компјутерска веза. Принципи на којима је функционисала важе и данас : пасивни терминал и активни ''домаћин'' (host-eng.) односно сервер, тастатура и умрежени компјутер, повезани заједно каблом.
Десембра 1971. године (мада има извора који тврде да се то догодило јула 1970. године)
рачунарски стручњак Реј Томлинсон је написао први програм за размену порука између два рачунара. Почетком седамдесетих година, АРПАНЕТ је изашао у јавност : на првој међународној конференцији о рачунарима и комуникацији одржаној 1972. године у Вашингтону демонстриране су могућности мреже путем повезивања 40 компјутера са различитих локација. Убрзо су се појавиле и друге мање мреже, инсталиране по универзитетима, наговештавајући даљу убрзану експанзију ове идеје. Две године касније, АРПА је развила ''заједнички језик'' који ће омогућити различитим мрежама да међусобно комуницирају назван transmission control protocol/internet protocol ( TCP/IP) што је била преломна тачка након које је било јасно да ће бити могуће мултилатерално неограничено умрежавање. Кључни део концепта је био у ''отвореној архитектури'' система, што је била имплементација Ликилидерове оригиналне идеје из ''Галактичке Мреже''. Развој е-поште зокружен је 1975. године када је програмер Џон Витал написао програм ''Msg'' (од енглеског ''message'' тј. порука). Његов историјски допринос састоји се у генијалној идеји да у програм уврсти опцију одговарања, такозвани ''Re'' (енг.reply). Универзитет Станфорд отвара своју Теленет мрежу, први јавно доступан сервис овог типа, затим се појављује МФЕНет америчког министарства енергетике, НАСА-инс СПАН мрежа, Усенет из 1979. године као први систем фокусиран на е-маил комуникацију, Битнет Њујоршког универзитета , и први европски систем Еунет из 1982. године који је повезао британске, скандинавске и холандске мреже, а кога је убзо пратио и ЕАРН, европска верзија Битнета. Израз интернет први пут се појавио 1882. године када је ДАРПА (данашње АРПА агенције) пустила у оптицај интернет протокол (ИТ). С обзиром на мало хаотично рађање мрежа, и такмичарски дух међу технологијама и различитим протоколима, АРПАНЕТ још увек сачињава ''кичму'' читаве идеје и система. Када је и 1982. године у његовом оквиру буде у потпуности имплементиран TCP/IP, то ће бити прави почетак велике међународне мреже , конгломерат у потпуности повезаних мањих мрежа које употребљавају исти стандард - Интернета.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta