Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ideologija kao izvor nasilja". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Универзитет у Београду
Факултет политичких наука
Семинарски рад из предмета
Феноменологија насиља
Идеологија као извор насиља
Студент:
Београд, фебруар 2011.
Садржај
Увод........................................................................................................................3
Идеологија као извор насиља...............................................................................4
Фашизам/Нацизам.............................................................................................4
Социјализам.......................................................................................................6
Религијски фундаментализам...........................................................................8
Закључак...............................................................................................................11
Литература............................................................................................................12
1. Увод
Идеологија се може дефинисати као систем политичких веровања, скуп политичких идеја оријентисаних на деловање, или пак као званично одобрен скуп идеја који се користи за давање легитимности политичком систему или режиму . Дакле као што се може приметити ради се о скупу идеја које заступа одређена друштвена група чији је циљ да исте у стварности и спроведе, или којима треба да оправда своје поступке. Као што постоје различите друштвене групе, самим тим су и њихове идеје доста различите. Проблем који се овде јавља јесте у томе кога представници те друштвене групе виде као потенцијалног противника, који би могао да буде препрека ка остваривању циљева, или претња коју је потребно уклонити да би се несметано могли остварити сви интереси које та група жели да оствари. Историја је показала, а поготово ХХ век, да овакви случајеви „уклањања препрека” нису били реткост, што је резултирало у десетинама милиона жртава ратова, Гулага, концентрационих логора, и друштвено-политичких реформи.
2. Идеологија као извор насиља
У овом раду аутор ће се бавити трима идеологијама: фашизмом и нацизмом, социјализмом, и религијским фундаментализмом.
2.1. Фашизам/нацизам
Фашизам се сматра за „чедо ХХ века”. Представља еклектичку идеологију која се може сврстати мећу реакционарне идеје, јер је плодно тле проналазио управо у срединама у којима је опште незадовољство било на врхунцу. Своје најпознатије облике имао је у Италији и Немачкој. У Италији се појавио 1919. год са тзв. „Националном фашистичком партијом”, ит. PNF- Partito Nazionale Fascista, на челу са Бенитом Мусолинијем, који је 1922. постављен за премијера након чувеног марша на Рим. Са друге стране, у Немачкој, постојала је друга, много познатија и знатно радикалнија варијанта фашизма, познатија као нацизам. Нацизам се појавио након слома немачке царевине у I св. рату. Главна политичка струја која је заступала ову идеју била је тзв. „Национал-социјалистичка Немачка радничка партија”, нем. NSDAP- Nationasozialistische Deutsche Arbeipartei, чији је вођа био Адолф Хитлер. Основне разлике измећу ова два правца у оквиру исте идеологије су се огледале у неколико ствари: док се италијански фашизам огледао у шовинистичким национализму и обожавању државе која има за циљ колонијалну експанзију, немачки нацизам се огледао у екстремном расијализму базираним на идеји о расној супериорности немачког народа који треба да оствари светску доминацију . У оваквим случајевима се лако примећује какве су могле да буду последице ових учења. Док је фашизам првенствено бранио интересе државе коју је тежио да очува, нацизам је бранио тзв.„расну супериорност Немаца”. Нацизам је овде био много доследнији у уклањању противника, који су у случају нациста били комунисти, Јевреји и сви остали припадници „нижих раса”. Како су се нацисти опходили према Јеврејима веома је познато: 1935. год. донети су тзв. „нирнбершки закони” којима је нпр. Немцима забрањено да венчавање са Јеврејима, док су тим законима Јеврејима постепено одузета готово сва права. Дакле овде се радило о класичном примеру политичког насиља од стране владајућих кругова према одређеним групама становништва које су означене као штетне по поредак. Такво схватање је владало у Хитлеровој Немачкој из разлога јер се веровало да су Јевреји криви за пропаст Немачке у I св. рату, па самим тим и за ужасно тешку ситуацију у којој се Немачка тада нашла, јер су они били ти који су водили финансије државе. То се јасно види у кључној књизи нацизма, Хитлеровом „Мајн Кампф”-у. „Коначно јеврејски утицај на економске послове расте преко берзе страшно брзо. Он постаје власник или пак контролор националне радне снаге” . Прогони јевреја поготово добијају на замаху 1938. током „кристалне ноћи”, када су масовно широм Немачке спаљиване синагоге, ломљени излози на јеврејским радњама, док је хиљаде Јевреја одведено у концентрационе логоре.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta