Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zalivanje fisura - Indikacije i kontraindikacije". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Stomatološki fakultet
Univerzitet u Beogradu
SEMINARSKI RAD
tema: ZALIVANjE FISURA.
INDIKACIJE I KONTRAINDIKACIJE
Beograd
2008/09.
U V O D
Poslednjih nekoliko decenija, napravljeno je nekoliko ključnih koraka u prevenciji karijesa. Zajedno sa sistemskom i lokalnom primenom fluorida, prihvatanje i primena postupka zalivanja fisura su, bez sumnje, ima veliki udeo u prevenciji karijesa. Za fluoride je karakteristično da su jako efikasni u prevenciji karijesa na glatkim površinama, ali manje efikasnim na okluzalnim površinama. Zalivači štite okluzalne površine, inhibiraju rast bakterija i obezbeđuju glatku površinu, čime je smanjena akumulacija dentalnog plaka.
Koncept zalivanja fisura prvi put je predstavljen u Nju Jorku u Eastman Dental Center-u. Tada su dr Majkl Bonokor (dr Michael Buonocore) i njegove kolege demonstrirale mogučnost da se između površine zuba, koja je prethodno nagrižena kiselinom, i nekog dentalnog materijala ostvari mehanička veza. Do ovog otkrića, sve restauracije zuba zahtevale su hemijsku retenciju. Prva adaptacija tehnike nagrizanja površine zuba koja je uključivala i jamice i fisure zabeležana je 1967. godine. Od tada, vredno se radi na usavršavanju tehnike aplikovanja i usavršavanju materijala, kako bi se obezbedilo dugogodišnja retencija zalivača.
EVOLUCIJA ZALIVAČA
Glavni cilj zalivača je penetracija u jamice i fisure zuba i njihovo zaptivanje, čime se sprečava ulazak bakterija i njihovo zadržavanje i tako smanjuje mogučnost nastanka karijesa i za 70%. Idealan materijal za zalivanje fisura treba da zadovolji više uslova:
treba da ostvari dugotrajnu retenciju za površinu zuba,
da ima nisku solubilnost u oralnoj sredini,
da je biokompatibilan sa oralnim tkivima,
da je jednostavan za primenu.
Od prve primene 1967. godine, pa do danas, predlagani su brojni materijali, ali najčešće korišćeni materijali su na bazi smole. Proizvodi koji se danas koriste su druga i treća genera-cija zalivača sa većom sposobnošću retencije nego materijali koji su prvobitno korišćeni. Zalivači koji su danas dostupni uključuju:
pune,
nepune,
fluorid-rilizing,
punjene cijanokrilate,
poliuretan,
bisfenol-A-glicidil (bis-GMA)
Smole mogu biti svetle, obojene ili tamne, i ne postoji razlika u efikasnosti.
Ispunjavajući i neispunjavajući materijal. Ispunjavajući materijal se obično sastoji od čestica kvarca i silicijuma koji se dodaju smoli. Na ovaj način povećava se čvrstina i otpornost prema abraziji. Ćesto se uočava povećanje viskoznosti ispunjavajućih smola u odnosu na neispunjavajuće. Ispunjavajuće smole su tamne i dostupne su u boji zuba, odnosno kao bele. Neispunjavajuće smole su bezbojne ili transparentne.
Fluorid-rilizing materijali. Fluorid-rilizing materijali su nastali sa ciljem da povećaju rezistentnost prema karijesu. Smatra se da dovode do poboljšanja remineralizacije početnih karijesnih lezija. Njihova retencija je smanjena, tako da posle kraćeg vremenskog perioda dolazi do ispadanja materijala.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta