Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Evropska unija (makedonski)". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Evropska Unija (seminarska)
    Evropskata unija ( EU ) ne e federacija kako SAD, nitu e ednostavna organizacija za kooperacija me|u vladite na dr`avite, kako Obedinetite nacii. Taa e vsu{nost unikatna. Dr`avite koi ja sozdale EU (dr`avite ~lenki) baraat suverenitet vo redot na zarabotuva~kata, mo}ta, I vlijanieto vrz svetot ne smee nikoj da go prevzeme sam na sebe.
    Vo Evropskata unija donesuvaweto odluki napreduva generalno I procedurata vo praktika vklu~uva tri glavni institucii :
Evropski Parlament, koj gi pretstavuva gra|anite na zemjite od EU I e direktno izbran od niv.
Sovetot na EU, koj  gi pretstavuva individualni dr`avi ~lenki
Evropska Komisija koja bara da gi podr`i interesite na unijata vo celost
Ovoj "Institucionalen triagolnik" gi sozdava politikite I  
 zakonite ( direktivi, regulacii I odluki ) koi gi primenuva EU. Vo princip, toa e Komisija koja gi predlaga novite zakoni vo EU no Sovetot I Parlamentot treba da gi prfatat.
    U{te dve drugi institucii imaat vitalen del :
Sudot na pravdata, gi podr`uva pravilata na Evrposkiot zakon
Sudot na revizori, go proveruva finansiraweto na aktivnostite na unijata.
Ovie institucii bea sozdadeni so Me|unarodni dogovori,  institucii {to
 se fondacija od rabotata na EU. Me|unarodnite dogovori se ratifikuvani od predsedatelite I premierite na dr`avite ~lenki I nivnite parlamenti. Tie gi pregleduvaat pravilata I procedurite {to EU - instituciite mora da gi sledat.
                                       FINANSISKI  TELA
Evropskata Centralna Banka e odgovorna za Evropskata monetarna politika;
Evropskata Investiciona Banka gi finansira investicionite proekti na EU.
                                        REVIZORSKI  TELA
Evropskiot Ekonomski i Socijalen Komitet go pretstavuva gra|anskoto op{testvo I dve strani od industrijata;
Komitetot na regionite, gi pretstavuva regionalnite i lokalnite vlasti.
                                  
      INTERINSTITUCIONALNI  TELA
Kancelarijata za Oficijalni Izdava{tva na EU gi izdava, gi pe~ati I gi distribuira informaciite za EU I nejzinite aktivnosti
Kancelarijata na EU za Li~na Selekcija odbira personal za instituciite na EU i drugite tela.
Unijata raspolaga so edinstvena institucionalna ramka koja obezbeduva usoglasenost i kontinuitet na aktivnostite.
Pokraj Evropskiot parlament, Sovetot, Komisijata i Sudot na pravdata,  koi bea utvrdeni kako instituti na zaednicata so osnova~kite dogovori, so dogovorot na Evropskata unija e formiran, kako petti organ, Finansiski sud.
 Mo}ta na institutite se menuvala vo pove}e pravci. Sovetot vr{i podominantna uloga vo procesite na odlu~uvawe, vrz osnoa na re{enijata na osnova~kite dogovori- na smetka na nadnacionalnite ovlastuvawa na Komisijata i na Parlamentot. Komisijata funkcionira kako osnoven motor na integracija , a Sovetot- kako eden vid me|uvladin legislator. Parlamentot dobil od tvorcite na konstitutivnite dogovori mnogu mala zakonodavna  mo}.
So Dogovorot od Amsterdam, se pro{iruva nadle`nosta na Sudot na Evropskite zaednici i na Finansiskiot sud a isto taka poprecizni se i nadle`nostite na Ekonomsko-socijalniot komitet i na drugi pomo{ni tela.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta