Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Dolina Pčinje". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet
Osnovne studije : Geoprostorne osnove životne sredine
Predmet : Zaštita prirode Srbije
Tema :
Dolina Pčinje
Uvod
Dolina reke Pčinje nalazi se u jugoistočnoj Srbiji i obuhvata podgorinu planina Kozjak i Starac, kao i dolinu reke Pčinje koja razdvaja ova dva masiva.Pejzažne vrednosti predstavljaju osnovni kvalitet ovog prostora i zasnivaju se na raznolikosti i dinamici prirodnih elemenata koja proističe iz visinske i morfografske diferenciranosti reljefa.Ovaj predeo zaklonjen je visokim grebenima sa svih strana: Starac na zapadu, Ravni rid i padine Kozjaka na istoku, Crni krš, Vogance i Staračka kula na severu i masiv Kozjaka na jugu.To je bazen otvoren samo dolinom Pčinje ka jugu, odnosno jugozapadu, gde reka napušta klisuru.Reka Pčinja svojom lepotom, klisurastim delovima i meandrima privlači posebnu pažnju.
Pčinja je leva pritoka reke Vardar. Ova 128 kilometara duga reka tece kroz Srbiju i Republiku Makedoniju. Reka Pčinja pripada egejskom slivu. Njen sliv pokriva površinu od 3.140 km2 (1.247 km2 u Srbiji i 1893 km2 u Makedoniji). Prosečan protok kod ušća uVardar je 14 m3/s i reka nije plovna. Sve veće pritoke Pčinje su u Makedoniji Bistrica,Petrošnica i Kriva reka (leve),Kumanovska reka (desna).
Tok kroz Srbiju
Pčinja nastaje od nekoliko potoka na zapadnoj padini planine Dukat kod sela Radovnica,odakle dalje teče na zapad pod imenom Tripušnica. Dolina reka čini mikroregion sa centrom u mestu Trgovište,gde se u Tripušnicu sa juga uliva Lesnička i Kozjedolska reka, odakle reka teče dalje na zapad pod imenom Pčinja. Ova regija je jedna od najsiromašnijih i regija sa najvećim odlivom stanovništva u Srbiji (12.556 stanovnika 1971, a 6.372 2002, 17 stanovnika/ km2). Pčinja potom teče na zapad severno od Široke planine. Kod sela Šajince prima desnu pritoku Korućicu i nastavlja na jug uskom dolinom između planina Rujen i Kozjak. U ovoj dolini se nalazi selo i manastir Prohot Pčinjski. Nedaleko odatle, posle 45 kilometara toka kroz Srbiju, reka prelazi u Makedoniju.
Varošica Trgovište – uliv Lesničke i Kozjedolske reke u Tripušnicu u daljem toku Pčinja
Ток кроз Републику Македонију
Na preostalih 83 kilometara toka reka blago skreće ka jugozapadu. Protiče pored sela Karlovce, Dragomance, Strnovac, Vojnik, Klečevce, Pčinja, Studena Bara, Gorno Konjare, i gradića Katlanovo, pored koga je Katlanovska Banja – najpoznatija banja Makedonije. Iako se nalazi na 25 kilometara od Skoplja, Katlanovo je sve bliže narastućim predgrađima makedonske prestonice, tako da se predviđa da će Skoplje jednog dana izaći na reku Pčinju. Tok kroz Makedoniju se deli na mikroregione Sredorek i Kotorci, između kojih je Baderska klisura. Udonjem toku Pčinja teče uz zapadnu stranu Gradištanske planine i uliva u Vardar na pola puta između Skoplja i Velesa.
Reka Pčinja – tok kroz Makedoniju
Opis granice doline Pčinje
Dolina Pčinje obuhvata prostor između granice :
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta