Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Evropski sud pravde". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


UVOD
Smešten u Luksemburgu, daleko od političkih borbi u Briselu i Strazburu, Evropski sud pravde je privlačio malo pažnje i bio najmanje poznata institucija EU. Osnovna svrha Suda je da se brine o poštovanju prava prilikom tumačenja i primene Ugovora, kao i da svako odstupanje država članica, pa i svakog fizičkog ili pravnog lica, od pomenutih obaveza dovodi do aktivnosti Evropskog suda pravde. Sastav, funkcionisanje i same nadležnosti će nam podrobnije opisati ovu instituciju i svrhu njenog postojanja. Od 80ih njen uticaj je sve jači i nadležnosti sve difuznije.
Jedinstveni Sud pravde je osnovan Konvencijom o određenim institucijama koje su zajedničke Evropskim zajednicama u cilju obezbeđivanja funksionisanja komunitarnog pravnog poretka nezavisno od političkih odnosa u organizacijama. Nepristrasan je arbitar u odnosima između država članica, država članica i organa Unije, pre svega, on se brine o poštovanju prava. Sud je razvio dva osnovna pravila na kojima počiva pravni poredak : direktno(neposredno) dejstvo i nadređenost komunitarnog prava.
SASTAV
Sud čini: petnaest sudija, devet pravobranilaca, sekretar suda, pravni sekretari i speciajlizovane službe.
Sudije suda zajedničkim sporazumom imenuju države članice i Ugovor predviđa da sudije treba da deluju nezavisno. Isto tako, Ugovor ne postavlja nikakav uslov u pogledu državljanstva sudija, ali je običaj da svaka država daje jednog sudiju. Predsednika biraju članovi suda na period od tri godine , dok sam mandat sudija traje 6 godina, s tim da se svake tri godine izvrši delimično imenovanje šest tj. sedam sudija. Starosna granica za izbor sudija nije predviđena, a reizbor je dozvoljen. Ako sudija više ne ispunjava potrebne uslove ili ne izvršava obaveze koje proističu iz službe jednoglasnom odukom sudija može biti smenjen, dok sama država članica ne može smeniti sudiju tokom njegovog mandata. Međutim, do sada ovaj postupak smenjivanja nijednom nije pokrenut.
Opšti pravobranioci su nepristrasni i nezavisni, i oni ne prestavljaju ni organizaciju ni državu članicu. Njegova funkcija je trostruka: 1) da predlaže rečenje predmeta o kome sud raspravlja; 2) da predložena rečenja podvede pod opšti model postojeće sudke prakseč i 3) da, ako je moguće, naznači puteve daljeg razvoja sudske prakse. Opšti pravobranioci istupaju isključivo u javnom interesu i rade odvojeno i nezavisno od sudija. Nakon konsultovanja opštih pravobranilaca, većinom glasova sudije biraju generalnog sekretara na period od šest godina,sa pravom reizbornosti. Sud donosi pravila o njegovom radu i on je odgovoran za sva proceduralna pitanja. Zaduženje generalnog sekretara je da prati postupak, vodi zapisnik, objavljuje presude i odgovoran je za administraciju suda.
Pravni sekretari su mladi pravnici koji provode par godina u službi u Sudu i oni vrče pravna istraživanja i pomažu u pripremanju pravnih mišljenja. Svaki sudija i opšti pravobranilac ima jednog ili više pravnih sekretara koji mu pomažu tokom dužnosti.
Specijalizovane službe obezbešuju podatke o opravnim sistemima država članica i same organizacije, a najvažnije mešu njima su Biblioteka, Odeljenje za istraživanje i dokumentaciju i sl.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta