Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ocena vrednosti parametra osnovnog skupa ". Rad ima 22 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Visoka turistička škola strukovnih studija, Beograd
Pristupni rad
iz
Statistike u turizmu
Tema: Ocena vrednosti parametra
osnovnog skupa
Dr Violeta Tošić Marija Jevremovi283/2009
Danijela Đurić 151/2009
Jelena Janjić 163/2009
Zoran Grubić 179/2009
Beograd, 2010. Godina
Sadržaj:
1. Statističko ocenjivanje 1
1.1Izbor uzorka 2
1.2 Prost slučajan uzorak 7
1.3 Raspored aritmetičkih sredina prostih slučajnih uzoraka izvučenih iz konačnog skupa sa ponavljanjem 7
1.4 Raspored aritmetičkih sredina prostih slučaknih uzoraka izvučenih iz konačnog skupa bez ponavljanja 8
1.5 Ocena aritmetičke sredine skupa na osnovu prostog slučajnog uzorka (veličine n30) kada je varijansa skupa poznata 10
1.6 Intervalna ocena aritmetičke sredine skupa 11
1.7 Ocena proporcije u skupu na osnovu prostog slučajnog uzorka 13
1.8 Ocena agregata 13
1.9 Popravni faktori 14
1.10 Stratifikovan uzorak 14
2. Zadatak: 16
Literatura 19
Statističko ocenjivanje
Statističko zaključivanje predstavlja postupak donošenja zaključaka o vrednostima parametara osnovnog skupa na osnovu informacija dobijenih iz uzoraka.
Statističko zaključivanje se sastoji iz statističkog ocenjivanja i testiranja statističkih hipoteza. Izbor postupaka koji ćemo primeniti zavisi od raspoloživih informacija o nepoznatom parametru osnovnog skupa pre izbora uzorka.
Ako ne raspolažemo podacima na osnovu kojih bismo mogli da predpostavimo vrednost određenog parametra skupa (najčešće su to aritmetička sredina, proporcija, varijansa, odnsno standardna devijavija skupa), ovu vrednost ćemo oceniti postupkom statističkog ocenjivanja. Budući da numeričku vrednost parametra ocenjujemo na osnovu informacije iz uzorka, ne možemo biti potpuno sigurni u ispravnost donetog zaključka. Zbog toga zaključak ocenjivanja prihvatamo sa pouzdanošću manjom od sto posto.
S druge strane, ako nam je neka od osobina osnovnog skupa poznata ili predpostavljamo njenu vrednost primenićemo postupak testiranja hipoteze.
Rezultat ocenjivanja je ocenjana vrednost nepoznatog parametra koju prikazujemo jedim brojem ili češće intervalom vrednosti.
Metode statističkog zaključivanja razvrstavamo po više kriterijuma. Najopširinija podela je na parametraske i neparametarske metode. Osnovni kriterijum ove podele je strogost polaznih pretostavki koje moraju biti ispunjene da bi primena određene metode bila opravdana.
1.1 Izbor uzorka
Tačne i najpotpunije informacije o karkteristikama skupova daju statistički popisi svih jedinica skupa na kojima se posmatrana pojava ispoljava. Ovakvi popisi iziskuju veoma velike troškove ,naročito kada su skupovi veliki (masovna proizvodnja,stanovništvo jedne zemlje i dr.) a nisu uvek ni mogući. Ne mogu se primetiti na neograničene (beskonačne) skupove. Ponekad su i besmisleni; ako se pribavljanjem podataka statističke jedinice uništavaju ( ispitivanje veka trajanja sijalica,baterija,kondezatora,kvaliteta konzrvi i slično).
Stastika nam omogućava da popise kombinujemo i zamenjujemo statatističkim zaključivanjem. Podstatističkim zaključivanjem se podrazumeva postupak donošenja zaključaka o karakteristikama ( parametrima) statističkog skupa na osnovu posmatranja samo jednog reprezentativnog dela tog skupa.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta