Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Istraživanje uloge i značaja Konaka kneza Miloša u Beogradu u promociji turizma". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Географски факултет
Универзитет у Београду
Семинарски рад
Тема: Истраживање улоге и значаја Конака кнеза Милоша у Београду у промоцији туризма
Предмет: Споменичко наслеђе и туризам
Ментор: Студенти:
Јелена Бајчић 15/07
Тамара Бодрожић 02/07
Тијана Лазаревић 35/07
Београд, 2010.
Увод
У време када је изграђен, непосредно након стицања аутономног статуса Кнежевине Србије у оквиру Османског царства, Београд још увек није био српска престоница. У Београдској тврђави се налазила резиденција османског гувернера у Србији и војна посада Османског царства. Због тога је кнез Милош одабрао Топчидер, тада ван београдског насеља, за своју резиденцију. У почетку је било планирано да се у Топчидеру конституише државна управа Кнежевине Србије, али је она остајала у Крагујевцу, граду у коме је постојала званична кнежева резиденција и који је био престоница Кнежевине до 1842. године.
У међувремену, кнез Милош је користио Топчидер као своју летњу резиденцију и све до краја своје прве владавине, 1839. године, када је био присиљен да емигрира, овај предео је обликовао као свој приватни земљишни посед, развијајући у њему пољопривреду и трговину.
Зграда има приземље и спрат, од којих су оба подељена на велики хол у средини, са седам соба распоређених около и четири помоћне просторије између њих, које су се због уграђених ложних места звале оџаклије. Холови спрата и приземља су проширени карактеристичним испустом - диванханом. Као у свим османским конацима, главни улаз је окренут према башти, док су према улици били мањи споредни улази.
Очувана декорација се налази на таваници хола, парадној соби и богомољи кнеза Милоша и диванхани. Распоред и тематика сликане декорације указују на значај ових просторија. Као типичан украс се појављује мотив круга на таваници уз богати репертоар мотива попут ваза са цвећем, корпи са воћем и разнобојних трака. Овакве декоративне композиције носиле су уобичајене конотације раја и биле су честе у богатим резиденцијама широм Османског царства. У конаку у Топчидеру са великом пажњом је украшена диванхана, која је имала и функцију простора за аудијенције. Осим уобичајених мотива, симболичког круга на таваници, диванхана је украшена и сликаним фризом, са представама идеализоване архитектуре, шуме са рекама и дивљим животињама. Ови пејзажи су испуњени и представама људских фигура, које су организоване у батаљистичке и пасторалне сцене различитог садржаја, попут битака са топовима, лова, двобоја, удварања, шетње у природи и вожње кочијама.
На основу писаних извора се зна да је конак био уређен у комбинацији типичних османских резиденција и европских елемената. То значи да су уз зидове свих соба биле постављене ниске клупе - миндерлуци, прекривени богатим тканинама и јастуцима, а на подовима су били ћилими. Са таваница су висили лустери и фењери, а на зидовима су се налазили сатови, огледала и уметничке слике.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta