Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Klasično izveštavanje". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru
Fakultet humanističkih nauka
Odsek političkih nauka
Smer novinarstvo
Seminarski rad
Klasično izveštavanje
Klasično izveštavanje
ŽURNALISTIKA 2
Uvod. U okviru Vašintonskom fakultetu Žurnalistike obradjuje se Klasično informativno-faktografsko izveštavanje u drugom semestru. U četvrtom semestru biće obradjeno napredno istraživačko-interpretativno izveštavanje. U šestom semestru pažnja se stavlja na posebno izveštavanje sa javnih dogadjaja.
Vrste izveštavanja u zavistosti od medija: novinsko, radio i televizijsko. Osnovne teorijske celine: Priprema za izveštaj i oprema izveštaja.
Priprema za izveštavanje se razlikuje u zavisnosti od tipa redakcije. Često je redakcija brojna i organizaciono se deli po sektorima i dogadjajima što znači bolju upućenost u probleme. U ozbiljnim redakcijama postoje dežurne ekipe po oblastima, na primer dežurni tim za kriminal. U slučaju ubistva jedan novinar može da bude na licu mesta pre nego što je uvidjaj započet zahvaljujući dobrim izvorima informacija što bi u ovom slučaju bili ljudi koji rade na telefonskoj centrali policije. Za vreme trajanja socijalističkog sistema u bivšoj Jugoslaviji na zaprepašćenje ostalih medija Hrvatski Vjesnik je dobro plaćao informacije pa se postavljalo pitanje da li je to etički zarad visokog tiraža?
Brzina + verodostojnost podataka = ekskluziva
Kod vanrednih dogadjaja i pojava kreće se ad hok neupućeno u prirodu dogadjaja, novinar spontano, čulno doživljava ono što se zbiva, zatečen dojadjajem koristi ranija znanja o datoj problematici.
Kod planiranih dogadjaja i pojava bez obzira da li je novinar ima dan dva ili pet da se pripremi veoma je značajnoda se ostvare sve predradnje da bi olakšali posao i napravili kvalitetan izveštaj. Bitan je prvi dogovor sa urednikom na sastanku oko dogadjaja za koje je odučeno da će biti propraćeni jer često imamo više dogadjaja nego što možemo da propratimo ili neki od njih ne zavredjuju pažnju našeg medija zbog tematike ili pokušaja da neke kompanije dobiju besplatnu reklamu. Korektan odnos podrazumeva i odgovor pojedincima ili kompanijama koje su od nas tražile da pokrijemo neki njihov dogadjaj kao što je da nema mesta ili da nismo zainteresovani. Dogovor sa urednikom podrazumeva i dužinu teksta ili trajanje priloga. Odredjivanje optimalne dužine zavisi od težine tematike, od značaja dogadjaja. Pre nego što tekst bude predat treba biti u kontaktu sa urednikom zbog potencijalnog skraćivanja.
Sadržajni deo pripreme: Šta se očekuje od dogadjaja? Ko će učestvovati? Kako će se odvijati? Šta sa može odvijati posle? (epilog) Kako će koja grupa glasati? (ukoliko je u pitanju skupštinsko izjašnjavanje). Saznati nešto o širem kontekstu odigravanja dogadjaja. Citirajte prethodne izjave učesnika. Ubacite podatak o njemu.
Publika voli novinara koji izadje iz suvoparnog okvira izveštavanja. Voli detalje koji daju šarm izveštaju.
Svaki deo opreme izveštaja ima specifični zadatak. Tekst može da bude praznjikav i dosadan ali oprema mora da privuče čitaoca svojom atraktivnošću. Oprema se sastoji od: nadnaslova(koji je obično stereotip), naslova(vaoma bitan, može da ga odlikuje lep stil ili senzacionalizam), podnaslova(u nekoliko posebnih misli ocrtava siže teksta), medjunaslova(kod dužih tekstova) i anterfilea(kod dužih izveštaja takodje, uokviren izvod, citat sa mini-naslovom).
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta