Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Akutne i hronične okluzije perifernih arterija". Rad ima 24 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



SEMINARSKI RAD
PREDMET:
HIRURGIJA SA ORTOPEDIJOM
TEMA:
AKUTNE I HRONIČNE OKLUZIJE PERIFERNIH ARTERIJA
Beograd, 2010.godine
SADRŽAJ Str. Uvod 3 Arterijski sistem 3 Okluzivne bolesti 4 Akutne okluzije arterija 5 Endoluminalne 5 Ekstraluminalne 6 Hronične okluzije arterija 7 Znaci bolesti 8 Uzroci 10 Dijagnoza 12 Hemodinamska ispitivanja arterija 13 Morfološka ispitivanja arterija 14 Neoperativni tretman 15 Operativno lečenje 17 Endovaskularne procedure 18 Hiperbarična oksigena terapija 20 Komplikacije okluzije arterija 21 Zaključak 23 Literatura 24
Uvod
Arterijski sistem
Arterijski sistem čine aorta i njene grane. Arterije su svi krvni sudovi koji vode krv od srca, uglavnom nose oksigenisanu krv, osim plućne arterije.
Arterije su elastične cevi čiji zid se sastoji iz tri sloja:
Tunica intima – tanak omotač od jednog sloja ćelija koji ima i endokrinu ulogu (prostaglandini, tromboksa, itd.),
Tinuca muscularis (media) – najdeblji sloj sastavljen od mišičnih vlakana koje omogućavaju kontrakciju zida arterija,
Tunica adventitia – spoljašnji omotač koji je sastavljen od kolagenih i elastičnih vlakana važnih za jačinu krvnog suda.
Okluzivne bolesti
U okluzivne bolesti (occlusio – zatvaranje, zapušenje) arterija spadaju bolesti koronarnih arterija, koje mogu dovesti do srčanog udara, i bolesti perifernih arterija, koje mogu zahvatiti trbušnu (abdominalnu) aortu i njene velike ogranke, kao i arterije nogu.
Najviše bolesnika sa perifernom arterijskom bolesti boluje od ateroskleroze, bolesti u kojoj dolazi do nakupljanja masnoća ispod unutrašnje ovojnice arterijskog zida (endotela) što ima za posledicu postepenog sužavanje arterije.
Ipak, delimičnu ili potpunu arterijsku okluziju mogu prouzrokovati i drugi faktori, npr. krvni ugrušak.
Kad se arterija suzi, deo tela koji snabdeva ne prima dovoljno krvi.
Posledica smanjenja dovođenja kiseonika naziva se ishemija i može biti iznenada (akutna ishemija) ili postepena (hronična ishemija).
Gotovo 5 % svih muškaraca i žena starosti između 44 i 74 godina pate od perifernih okluzivnih vaskularnih bolesti – mnogi od njih toga nisu ni svesni: to je strašno stanje stvari, jer samo rano otkrivanje može sprečiti ovakav dramatičan razvoj bolesti.
Ipak prvi primetni znakovi bolesti su veoma neprijatni. Noge, listovi i zadnjica počinju da bole.
Kasnije, dugo hodanje postaje agonija. Pacijenti moraju dugo stajati nepomično, pretvarajući se da razgledaju izloge. Uzrok je loša cirkulacija, što je rezultat očvršćavanja arterija.
Kod periferalnih okluzivnih vaskularnih bolesti, optimalna cirkulacija krvi se sprečava sužavanjem ili blokiranje arterija ekstremiteta, naročito nogu.
Bol počinje u tako loše snabdevenim perifernim delovima tela.
Trauma je vodeći uzrok mortaliteta osoba tokom prve tri dekade života.
Povrede krvnih sudova mogu biti izolovane (arterija ili vena), kombinovane sa drugim tkivima (kost, nerv) ili deo politraume. Povrede arterija se manifestuju krvavljenjem (u spoljašnju ili u unutrašnju sredinu) ili ishemijom.
Česte su kombinovane povrede (zahvaćene: arterije, vene, nervi, kost).
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta