Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "finansiranje sporta". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


20
Finansiranje sporta
Tom. H. Regan
Pregled
Finansiranje objekata vezanih za sport često zahteva javno, privatno i udruženo javno/privatno finasiranje. Finansijski dogovori koji okružuju sport mogu biti najkreativnija oblast poslovanja van sportskog terena. Finansiranje sporta je jednostavan koncept: Moraju se imati adekavatni fondovi da bi se moglo posedovati, zakupiti i za vlasnike timova da održavaju, šire i nastavljaju poslovanje.
Svrha ovog poglavlja finansiranje sporta je da objasni par različitih tipova finansiranja potrebnih različitim sportskim organizacijama i da ustanovi potrebu za cash flow menadžment. Činjenica da su fondovi potrebni je jednostavan deo. Odakle oni dolaze je druga stvar. Mi ćemo identifikovati izvore različitih finansijskih opcija. Cash flow je neophodan za uspešno sportsko preduzeće. Sport je po prirodi sezonski; timovi se takmiće po određenom rasporedu tokom odreženog vremena. Menadžment cash flow-a zahteva znanje finansija, računovodstva i osnovnih poslovnih principa kao što su vremensku vrednost novca i eskontovanje cash flow-a. Lista nije ni u kom slučaju iscrpna, nego snažna osnova za sportskog poslovnog menadžera.
JAVNE POTREBE
Državni organi su često potpore stadiona. Oni često tvrde da bez neophodne lokalne podrške, timovi mogu izabrati da se relociraju i gradovi mogu izgubiti zaposlenje, poreske prihode, i druge indirektne beneficije. Protivnici vlade tvrde da su beneficije verovatno precenjene i budući troškovi podcenjeni, stavarajući verovatnu potrebu za još veću javnu podršku u budućnosti.
Finansiranje sportskih objekata
Finansiranje javnih objekata
Sportske arene, stadioni, i multifunkcionalni objekti su veliki kapitalni projekti za opštine. Nekoliko mehanizama se koriste u struktuiranju uloge javnog sektora u razvoju, ekspanziji i renovirnju sportskih objekata. Među najčešćim instrumentima javnog finansiranja su obveznice emitovane kao generalne obaveze i/ili rezervisani prihodi, najam određenih obveznica (certifikati udela), finasiranje obveznicma sa dodatim porezom. Analizu javnih instrumenata finansiranja:
Instrumenti javnog finansiranja
Obveznice sa generalnom obavezom
Prihodne obveznice
Certifikati učešća
Obveznice sa dodatnim porezom
Državne ili lokalne vlasti izdaju obveznice na tržištu kapitala da bi finasirale svoje programe: izgradnju sportskih arena, stadiona, parking prostora i nadogradnju infrastrukture. Infrastrukturna nadogradnja uključuje puteve, vodovod/kanalizaciju, i druge potrebe. Investitori zovu ove izdate obveznice municipalnim zato što ih izdaju municipali, delovi države; takođe ih zovu slobodne od poreza zato što zainteresovani investitori dobijaju oslobađanja od federalnih poreza. Većina država izuzima državni prihod od poreza i to kao i kamatu zarađenu na obveznicama. Svaka država određuje koliko kamate zarađene na obveznicama se oporezuje na državnom nivou. Na primer, u Južnoj Karolini građani ne plaćaju porez na obveznice izdate od strane državnih municipala; međutim, kamata obveznica zarađena na obveznicama drugih država je subjekt poreza.
Obveznice sa generalnom obavezom. Obveznice sa generalnom obavezom, podržane sa punom verom i kredibilitetom tela koje je emitovalo (država, lokalna ili regionalna vlast), zahteva korišćenje poreza po vrednosti. Porezi po vrednosti su porezi vlasništva. Ovo znači da se porezi prikupljaju po vrednosti nečije imovine; što je veća vrednost imovine, viši je porez, i obrnuto. Osnova teorije poreza po vrednosti je ta da su oni koji poseduju vrednija dobra bogatiji i stoga mogu platiti više poreza. Obveznice sa generalnom obavezom (GO) obično rezultuju sa nižim troškovima izdavanja i višim kamatnim stopama i veličina obveznica se često smanjuje zato što rezervni fonda duga nije uvek potreban. Međutim, u nekim slučajevima, kapacitet za emitovanje obveznica municipalne jedinice za druge potrebe za kapitalom se može smanjiti.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta