Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kultura". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



SADRŽAJ
Kultura kao pojam______________________________________3.
Istorijski uslovi za razvoj masovne kulture___________________4.
Masovna kultura kao pojam______________________________5.
Sredstva masovne kulture (masovni mediji)__________________5.
Primaoci masovne kulture________________________________7.
Kritika masovne kulture_________________________________10.
Opravdanje masovne kulture_____________________________12.
Kič__________________________________________________12.
Literatura_____________________________________________15.
Šta je kultura?
Sama reč kultura je latinskog porekla i dolazi od glagola colere, cultum, koji znači obrađivati, negovati. Iako u početku vezivan za agrikulturu (obrađivanje zemlje), taj pojam označava duhovno područje koje je iznad materijalne sfere i fizičkog rada.
Klasično shvatanje kulture vezuje taj pojam za elitnu kulturu, odnosno socijalnu elitu sa kulturnom elitom. Shvatanje da kulturu poseduju samo Evropljani koji se ne bave fizičkim radom izraz je klasne podele društva. Udaljeni i nepoznati narodi su smatrani divljim, a njihove kulture su podvrgavane kolonijalnoj vladavini i eksploataciji.
Antropološke studije izbegavajući da vrednuju kulture dovode do stanovišta koje se naziva kulturni relativizam. Ono zastupa da je apsolutno nemoguće vrednovati kulturne tvorevine drugih kultura i društava, jer svako polazi od sopstvenih vrednosti (vrednosti koje nam je sopstvena kultura usadila). Po tom shvatanju, ako pozitivno vrednujemo neke kuturne tvorevine, to je zato što su one , na izvestan način, slične ili bliske našima, a ako ih negativno vrednujemo, to je samo zato što su različite.
Pokušajmo da, bez obzira na terminološke nesporazume, definišemo pojam kulture u užem značenju, tj. kao duhovne kulture (za razliku od pojma kulture u širem smislu, koji obuhvata i materijalne tvorevine čoveka). Sadržaj kulture čine duhovne (ili kulturne) tvorevine tj. proizvodi čovekove stvaralačke aktivnosti koje sadrže sistematizovana simbolička značenja. Pojmovi koji postoje u svesti pojedinaca, a ne u objektivnoj spoljnoj stvarnosti postaju simboli kada bivaju izraženi zvukom, pismom, slikom i sl. Simboli su takvi objekti kojima se u društvu pripisuje neko značenje koje nije njihova prirodna karakteristika, vec socio-kulturno utvrđena kvalifikacija (konvencija). Npr. metalni i papirni novac imaju svoje prirodne karakteristike (težina, obim, sastav), ali društvena konvencija govori o tome da su to opšta merila vrednosti pri razmeni materijalnih, ekonomskih dobara. Upravo činjenica da u društvu postoje opštedogovoreni sistemi znakova (posebno jezik i pismo) omogućava da duhovne tvorevine dobiju relativno samostalnu egzistenciju u društvu.
Uobičajeno je razlikovanje nekoliko područja unutar kulture (vrsta duhovnih tvorevina ili elemenata kulture):
jezik kao osnovni sistem duhovne, simboličke komunikacije među ljudima
društvena otkrića (ili saznanja) saznanja o svetu, društvu i čoveku koja su klasifikovana u nauci, filozofiji, religiji i ideologiji
društvena pravila koja regulišu čovekovo ponašanje (moral, običaji, pravo kao sistem normi), za čije prekršaje društvo izriče kazne
društveno stvaralaštvo kojim čovek sebe najslobodnije i maštovito izražava, kojim stvara nešto što u društvu i kulturi još ne postoji.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta