Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Faraonove rezidencije i geometrija". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA METODIKA NASTAVE MATEMATIKE NA TEMU:
‘’FARAONOVE REZIDENCIJE I
GEOMETRIJA’’
Ogromne gradjevine u obliku piramida ,medju Arapima zvane “faraonovim gorama”, nastale su u periodu vladanja trece i cetvrte dinastije faraona, pre oko cetiri i po hiljade godina.”U njihovim oblicima i proporcijama trazen je odraz svestenickog astronomskog znanja, pa cak i misticnih prorocanstava o buducoj sudbini ljudskih pokolenja.”
U nauci se razvoj egipatske arhitekture obicno deli na periode Starog, Srednjeg i Novog carstva, i na saiski period. Od najveceg znacaja su gradjevine nastale u prvom periodu (sagradjene izmedju 3200. i 2500.g. pre n.e.) oko stare prestonice Memfisa (u blizini danasnjeg Kaira) a to su stepenaste piramide kod Sakara i Meiduma i velike piramide–grobnice faraona Mikerina, Keopsa i Kefrena (slika 1. redom s leva na desno) kod Gize. Najveca od njih, Keopsova piramida, visoka je 146m, a strana njenog kvadratnog osnova iznosi preko 230m. Piramida se sastoji od 2 300 000 kamenih blokova, od kojih je svaki tezak oko 6000kg. Herodot tvrdi da je piramida gradjena dvadeset godina I da je samo na prenosenju gradje bilo zaposleno sto hiljada robova. Pored toga , sudeci po rusevinama baraka, radilo je tamo stalno oko cetiri hiljade zidara,kamenara,vajara…
(slika 1.)
Medju arheolozima XIX veka izdvaja se engleski naucnik Vilijem Metjy Flinders Petri, kojem treba u najvecoj meri da zahvalimo za dosadasnja podrobna znanja o piramidama. On je svoja istrazivanja zapoceo 1880. godine, kada se prvi put nasao ispred piramide u Gizehu.
S druge strane, gradjevine drugog I treceg perioda (nastale izmedju 2500. i 1200.g. pre n.e.) ne razlikuju se danas lako jedne od drugih. One su grupisane oko druge prestonice, Tebe (danas Luksor I Karnak), u cijoj se blizini nalazi Dolina kraljevskih grobnica. Grobnica kralja Setija najvelicanstvenija je u ovom groblju kraljeva. Prvi opis doline dao je Ricard Pokok 1737. godine. Do danas je poznato oko sezdeset grobnica, ali je samo sedamnaest pristupacno.
Gradjenje od čerpića, kao gradjevinskog materijala, vodi razvoj preko pravougaone opeke od nilskog blata, sušene na suncu, sve do kamenih blokova, a time I do vecnih dela “umetnicki smišljene monumentalne kamene gradjevine”. Kolosi u obliku piramida, namenjeni da u njima budu sahranjene kraljevske mumije, morali su da ucvrscuju drzavnu samosvest i bili su simbol vladalaca koji nisu poznavali meru svoje oholosti I egoizma. Faraoni su verovali da im piramide sluze kao stepenik, kojim se su se vracali na nebo, svom ocu Reu. Iz tog razloga su najstarije piramide imale oblik stepenica a tek kasnije, iz nepoznatih razloga, dobijaju glatke zidove. O toj misticnoj nameni svedoce nadjeni papirusi, gde stoji ovakav stih:
“ Gradimo za njega (faraona) stepenice da bi mogao stupiti u nebo. “
Naklonost prema kolosalnom I impozantnom postaje preterana za vreme Ramzesa II. Sigurno da je u to vreme obradjeno mnogo vise kamena nego pod bilo kojim faraonom iz doba piramida, sto govori sledeci citat:
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta