Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Analiza dela ". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Интернационални универзитет у Новом Пазару
Факултет хуманистичких наука
Одсек политичких наука
Смер новинарство
Семинарски рад
Анализа дела Евгеније Оњегин и Горски вјенац
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ
(1813-1851)
Постоје докази који говоре да је Његош знао руски,италијански и француски и упркос хаотичном образовању , ваио је за врло образованог човека свога времена. На престо Црне Горе ,Његош је дошао са непуних осамнаест година,када му је умро стриц,1830. Прилике у Црној Гори биле су тада изузетне:стална опасност од Турака,»земља мала одасвуд стешњена»,економски пасивна,са традицијом родовског уређења.
Његош је успео да створи организовану државну заједницу,установио је сенат и гвардију. Поред унутрашњих сређивања,Његош је тежио и територијалном проширењу Црне Горе.
Крајем 1846 године Његош је у Бечу штампао своје највеће дело «Горски вијенац». С јесени 1849. Његош поболева од туберкулозе.Лечио се у Италији,Боки Которској. Умро је 1851 год. на Цетињу. Његош је написао још «Лучу Микрокозма» и «Лажни цар Шћепан Мали» ,писао је и песме.
Горски вијенац
ИСТОРИЈСКА ПОЗАДИНА:
За предмет «Горског вијенца» Његош је узео «истрагу потурица» у Црној Гори,која је по његовом датирању(на насловној страни дела) и извршена крајем седамнестог века.
Предање о истрази у Црној Гори је било врло живо али критичка историографија није у архивским документима нашла изричите и непобитне доказе о томе да је било једновременог чишћења Црне Горе од потурица.Највероватније да истребљење није извршено наједанпут, у свим племенима него да је трајала дуже време и вршено је сукцесивно.Најзначајнија је била акција која је извршена у цетињском племену и извршена је почетком осамнестог века под руководством владике Данила.
У поробљеним југословенским покрајинама турски феудализам се ослањао у првом реду на домаће људе који су напустили стару веру и прешли на ислам и тиме показали приврженост турској држави.То су најчешће били припадници старог вишег и нижег племства.Они су били носиоци локалне власти,најчешће и поседници земљишта,војни заповедници и управни чиновници.
Потурчењаци у Црној Гори потичу од оних истакнутих црногорских првака који су крајем петнестог века примили ислам заједно са најмлађим сином последњег зетског владара Ивана Црнојевића.Било их је у свим племенима и настојали су да своје саплеменике држе у покорности према турској држави.Отуда је истребљење потурчењака у некој области значило и ослобођење те области испод турске власти.
ФОРМА :
«Горски вијенац» је спев у дијалозима.Такав облик,иако необичан, сасвим одговара песниковој замисли, да преко једног значајног догађаја, развијајући га епски широко, разоткрије најбитнија схватања и тежње ратничког колектива.Али ово епско ткиво је проткано и лирском емотивношћу. Драмске згуснуте радње у «вијенцу» тако рећи нема,иако има заоштрених сукоба и драмских акцената у говорима појединаца, па према томе нема ни драмског развијања радње по неком у драмама уобичајеном распореду.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta