Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Antologija savremene arapske priče prevedene na srpski jezik". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



FILOLOŠKI FAKULTET
Univerzitet u Beogradu
ANTOLOGIJE SAVREMENE ARAPSKE PRIČE, PREVEDENE NA SRPSKI JEZIK
"ŠEJH BABA", Jusuf Idris
Dr. Sulejman Grozdanić je priredio ovu knjigu priča Jusufa Idrisa na osnovu sopstvenog čitanja. Svaka od četrnaest priča, učinila mu se zanimljiva na neki način.
Jusuf Idris je izvesno vreme radio kao lekar ali je kasnije potpuno napustio lekarsku praksu da bi se posvetio književnosti. Napisao je više od dvanaest zbirki. Već je prvom zbirkom stekao reputaciju pisca kratkih priča a smatra se i jednim od najvećih pisaca ovog žanra u arapskom svetu. Ovakvu svoju reputaciju je ojačao kasnijim pričama sa veoma raznovrsnim temama i odličnom strukturom. Abdusetar Nasir smatra Idrisa jednim od svojih glavnih učitelja i jedinim arapskim piscem koji je bio dostojan Nobelove nagrade.
"Poslije određenog broja mjeseci žene su po običaju objavile radost rođenja novog djeteta, a on žalost zbog sedmog koje je ipak došlo, a kome također neće ni zemlja napuniti stomak...".
U "Običnoj starosti" Idris govori o starcu grobaru koga ironično nazivaju pogrebnim momkom. Tačnije, reč je o više staraca ali lekar koji sa njima radi sve ih naziva istim imenom, čika Muhammad. U sledeća dva odeljka u potpunosti je opisan njihov izgled i pozicija sa koje počinju da rade kao grobari:
"Čim bih ih ugledao, obuzeo bi me smijeh: sa tim svojim godinama, bolestima i sakatostima, odjećom i čalmama izgledali su počut bića tuđih našem svijetu, koja su upravo pala sa neke planete na kojoj je sve staro i ostarjelo.
...kad im snaga potpuno ishlapi i dođu u najružnije godine, kada više ne vrijede ni za kakav drugi posao, tada pred njima, da bi zaradili parče hljeba, nema druge mogućnosti do da rade kao pogrebni momci i to ako budu imali sreće i nađu slobodno mjesto, jer je to posao koji ne traži veliku snagu, a plaća se tako bedno da ga niko ne prihvata, niko osim starca na rubu smrti od iznemoglosti i gladi."
Još jedan odeljak živo i ironično govori o životu Idrisovog Egipta:
" Ako se vlast ne brine za čovjeka kako živi dok je u životu, ona se itekako zanima za njega kad umre; zakon uopšte ne pita kako je živio, ali zato najvišim glasom viče: kako je umro?"
Baveći se kritikom društva, Idris se uzdržava od moralisanja puštajući da situacije i likovi govore sami za sebe. U mnogim pričama, on govori o licemerju. "Šejh baba" je naslovna priča ove zbirke a glavni junak je gluvo-nemo, zaostalo biće i stoga bezazleno, koje žitelji sela u potpunosti ignorišu trudeći se da ga ne gledaju i ne primećuju. Tako on postaje svedok različitih događaja:
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta