Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Atina". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Uvod
Grčka je brdovita zemlja na krajnjem jugu Balkanskog poluostrva, bila je naseljena još u praistoriji. Njena istorija počinje krajem III ili početkom II milenijuma pre nove ere doseljavanjem indoevropskih plemena koja su sebe nazivala Helenima, a Rimljani Grcima. Tokom II milenijuma pre n. e. u Helenskom svetu su cvetale dve civilizacije: na ostrvu Krit pod vladom grada Knososa, dok se na poluostrvu Peloponezu u srednjoj Grčkoj razvila mikenska civilizacija.
Krajem III i početkom II milenijuma pre n. e. na krajnji jug Balkanskog poluostrva došli su Grci ili Ahajci. Smatra se da su se spustili sa severa, iz oblasti oko Dunava. Došavši u Grčku Ahajci su XXXX tj. stanovništvu koje su tu zatekli vrlo brzo nametnuli svoj jezik i običaje. U poslednjim stolećima i milenijumima pre n. e. podelili su se na dva plemena: Jonce i Eolce.
U vreme kada su helenska plemena prodrla u Grčku na ostrvo Krit, cvetala je bogata minojska civilizacija, koja je naziv dobila po mitskom kralju Minosu. Krit je u početku bio podeljen na više manjih, nezavisnih kraljevina koje su se međusobno sukobljavale. Sredinom II milenijuma pre n. e. one su ujedinjene pod vlašću grada Kronosa, u tom periodu su Krićani gospodarili istočnim delom Sredozemlja. Njihova moć počivala je na jakoj i dobro organizovanoj floti. Uspostavljanje talasokratije tj. prevlasti na moru, pripisivalo se Minosu.
U doba kritske talasokratije, minojska civilizacija se prostirala i van Krita. Jedno od najvećih njenih žarišta bila je Gera, osrevo u egejskom moru. Prevlast na moru i položaj Krita između Helade, Afrike i Azije omogućili su lako uspostavljanje i održavanje trgovačkih veza širom Sredozemlja.
Talasokratija i ekonomski procvat Krita snažno su uticali na razvoj civilizacije. Bogatstvo minojske kulture najbolje se ogledalo u ostacima kraljevskih palata u pojedinim gradovima. Najčuvenija od njih je Minojska palata čiji se ostaci i danas mogu videti u Knososu.
Dok je na Kritu cvetala minojska civilizacija, Ahajci su na poluostrvu Peloponezu i u srednjoj Grčkoj osnovali niz manjih kraljevina. Jedna od najznačajnijih bila je Mikena. Zbog toga se period uspona ovih država naziva Mikenskim dobom (XVI – XII vek pre n. e.). Važni centri mikenske kulture bili su još i Pilos i Tirint na Peloponezu, kao i Orhomen u Beotiji.
Moć ratobornih Ahajaca brzo se proširila i van Grčke. Oko 1400 god. pre n. e. oni su prešli i na Krit i postepeno ga osvojili. Njihove naseobine nikle su na ostrvu Rodosu i na zapadnoj obali Male Azije.
Pad Knososa pod Ahajsku vlast označio je kraj kritske talasokratije. Kritske trgovce su u istočnom i zapadnom Sredozemlju zamenili Ahajci, koji nisu imali dovoljno sirovina za proizvodnju.
Dorci su poslednje Grčko pleme koje se doselilo u Hejadi, bili su na nižem stepenu razvitka od svojih suparnika Ahajaca i Jonaca.
Krajem XII veka pre n. e. najpre su prodrli u srednju Grčku, a zatim na Peloponez preko korintskog zaliva. Dorci su na Peloponezu za relativno kratko vreme razorili Mikenu, Tirint, Pilos itd.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta