Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Arhitektura Beograda". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


 1.UVOD
Beograd poslednjih godina privlaci sve vise i vise gostiju iz celog sveta, i to ne samo zahvaljujuci svom bogatom istorijskom nasledu. Ovaj sve zivotniji grad mesto je gde zivi oko 1.800.000 stanovnika, i gde se nudi vise od pola miliona radnih mesta, kako onima koji u njemu zive, tako i onima iz blizeg okruzenja u Vojvodini i Centralnoj Srbiji. Sve dinamicniji ritam u razvoju u stambenoj i radnoj sferi priblizava se onome u ma kojoj od zapadnoevropskih metropola. Sve je vise domacinstava sa samo jednim clanom, i sve vise zahteva za sto vecim stanovima. Porodice su sve manje i manje brojne. Sve je vise visoko-tehnologizovanih radnih mesta u tercijarnim servisnim sektorima, a sve manje poslova u industriji i trgovini. Drustvo je sve vise sekularno, sa sve raznovrsnijim filozofijama i religijskim obrascima koji sve manje podsecaju na nekadasnje vise ili manje prisutno neraspolozenje za reforme u svim smerovima.
Ocekivanja od Beograda u buducnosti i savremena stremljenja u vezi su sa lokalnom urbanom istorijom dugom vise od dva milenijuma, jednako kao i sa potrebom za izvesnim stepenom ocuvanja, popravke, rehabilitacije i obnove urbane arhitektonske supstance koja u kvantitativnom smislu itekako osnazuje nove poduhvate u izgradnji.
Posle Drugog svetskog rata Beograd je ostao glavni grad jedne od evropskih zemalja srednje velicine. Grad je tada postao jos jaci magnet za stanovnistvo iz mnogih krajeva prethodne Jugoslavije. Mada su efekti vazdusnih napada obeju strana u tom ratu bili izuzetno rusilacki, istorijski grad nije ostao napusten. Obrasci vlasnistva nad zemljistem bili su medutim uglavnom napusteni, buduci da je najveci deo gradskog gradevinskog zemljista zakonom predat gradskoj upravi ili drzavi na raspolaganje. Tako je nazalost jos uvek.
Posto je vladala velika potreba za stanovima raznih vrsta i velicina, ostecene zgrade obnovljene su u slucajevima gde god je to bilo moguce. Na rubovima dotada izgradenog grada podignute su prve nove gradevine, a nedugo zatim utemeljen je i ceo buduci Novi Beograd, na sremskoj strani reke Save, sucelice starom Beogradu, na sumadijskoj strani iste reke. Oba ova dela danas vec metropolitanskog Beograda nalaze se na desnoj obali Dunava, dok je leva obala te najvece evropske reke u Beogradu ostala uglavnom prepustena slucaju, tjs. "bespravnoj" gradnji. Razlozi za to bili su i vojno-strateske prirode, smatralo se dugo, a sudeci po 2003. godine usvojenom trenutno vazecem Generalnom planu tako se sluzbeno misli i danas. A na veliku stetu razvoja i Beograda i Srbije, i cele jugoistocne Evrope, jer Beograd i na banatskoj strani Dunava u ovim iznenada iskrslim povoljnim okolnostima postao je nasusna potreba ove metropole.
Podizanje novih delova grada u socijalistickom periodu radeno je po planovima koji su ukljucivali i zgrade i infrastrukturu tehnickih namena, skole i obdanista, sto je u celini dovelo do uglavnom zadovoljavajuce opremljenosti danasnjih mesnih podrucja u novijim delovima grada. Ova dostignuca mogu se meriti sa slicnima ne samo u nekadasnjim takode socijalistickim zemljama centralne i istocne Evrope, nego i sa dostignucima zapadno- i severnoevropskih socijaldemokratija u istom periodu, a i u vremenu izmedu dva svetska rata.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta