Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Delfini". Rad ima 23 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Fakultet veterinarske medicine univerziteta u Beogradu
Seminarski rad
Delfini
Beograd, 2006.
Sadržaj:
1.Uvod 3
2.Evolucija kitova 4
3.Poreklo i stanište delfina 7
4.Osobine delfina 9
5.Gradja sistema organa za disanje kod delfina 11
6.Razmnožavanje delfina 13
7.Ishrana delfina 14
8.I delfini spavaju… 15
9.Sporazumevanje delfina 16
10.Inteligencija delfina 19
11.Ugroženost delfina 20
12.Pravila ponašanja u blizini delfina 21
13.Druželjubivost delfina 22
14.Literatura 23
UVOD
Prvi morski sisavci pojavili su se pre najmanje 45 miliona godina. Pretpostavlja se su u to davno doba neke od kopnenih životinja u potrazi za hranom bile prisiljene ući u vodu, a da bi preživele prilagođavale su se tim, za njih neuobičajenim uslovima života.Tokom evolucije od tih kopnenih životinja , razvile su se vrste osposobljene na život u moru što im omogućuje da plivaju, rone, dišu, održavaju telesnu temperaturu, a takođe da pronađu hranu u hladnom, tamnom i neugodno slanom okruženju.
Kao i njihovi kopneni srodnici, morski sisavci su toplokrvne životinje, rađaju živu mladunčad i doje svoje potomke.
Zbog zagadjenosti staništa morski sisari spadaju među najugroženije životinjske vrste pa se zadnjih deset godina intenzivno radi na njihovoj zaštiti.
Taksonomski podeljeni su u tri reda: Cetacea koji uključuje kitove, Sirenija u koji spadaju morske krave i Carnivora u koji se ubraja morska vidra.
Većina istraživanja morfologije orskih sisara odnosi se na životinje iz reda kitova (Cetacea) i to dobrog delfina (Tursiops truncatus) kao predstavnika podreda kitova zubana i velikog severnog kita (Balaenoptera physalus) predstavnika podreda kitova usana.
Tokom perioda koji je trajao nekoliko miliona godina Cetaceae su se vratile u more,jer je tamo bilo više hrane i više prostora nego na kopnu.Zbog povećanog prostora više nije bilo ograničenja u njihovoj veličini i nije više bilo potrbe za nogama.
Za ovo vreme Cetaceae su izgubile osobine koje su im odgovarale za opstanak na kopnu i zadobile nove za život u moru.Njihovi zadnji ekstremiteti su nestali,njihovo telo je postalo više zašiljeno i aerodinamično,što je bila forma koja im je omogućila da se kreću brzo kroz vodu.Iz istog razloga najveći deo njihovog krzna je nestao,smanjujući otpor velikom telu u vodi.Takođe je doslo do spajanja kostiju u njihovim prednjim ekstremitetima.
Kada su izgubili krzno ,bio im je potreban neki način da očuvaju toplotu tela.To su obezbedili pomoću debelog sloja masti koji se nalazi izmedju kože i mišića i koji im istovremeno predstavlja i izvor energije.
Pošto su Cetaceae sisari,potrban im je vazduh za disanje,zbog toga oni moraju da dolaze na površinu vode i izdišu ugljen dioksid,a udišu svež vazduh.Njihovi otvori za vazduh su se pomerili na vrh glave,i na taj način im obezbedili brzo izbacivanje ustajalog vazduha i udisanje svežeg.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta