Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu " Organizacija ujedinjenih nacija kao subjekt prava spoljne trgovine". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA KAO SUBJEKT
PRAVA SPOLJNE TRGOVINE
UVOD:
MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE KAO
SUBJEKTI MEĐUNARODNOG POSLOVANJA
Postoje dva aspekta posmatranja međunarodnih organizacija kao subjekata spoljne trgovine i međunarodne trgovinske politike, to su: orgnizacije opšteg karaktera i organizacije regionlnog karaktera. Organizacije opšteg karaktera su: Organizacija ujedinjenih nacija (OUN), Svetska trgovinska organizacija (STO), Međunarodni monetarni fond (MMF), Međunarodna banka za obnovu i razvoj. Organizacija ujedinjenih nacija ima 6 osnovnih organa: generalnu Skupštinu, Savet bezbednosti, Socijalni i ekonomski savet, Strategijski savet, Međunarodni sud pravde i Sekretarijat. Postoje i neke specijalizovane organizacije Ujedinjenih nacija, kao što su: Organizacija za prehranu i poljoprivredu (FAO), MMF, Međunarodna organizacija rada (ILO), Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD). Radi unapređivanja međunarodne razmene u okviru OUN-a je izrađena Havanska povelja, ona nije u potpunosti prihvaćena nego samo njena 4-a tačka, a to je (GATT). Opšti sporazum o carinama i trgovini. Svetska trgovinska organizacija (STO) takoreći naslednik GATT-a. Njene osnovne funkcije su: nadzor i sprovođenje multilateralnih trgovinskih sporazuma, rešavanje sporova, nadzor nacionalne trgovinske politike, saradnja sa ostalim značajnim institucijama, značajna uloga kod kreiranja globalne ekonomske politike. Glavni organ STO je Ministarska konferencija, nju čine predstavnici zemalja članica. STO ima veliki značaj za međunarodnu trgovinu kao i za međunarodne privredne odnose, pa samim tim i na međunarodno pravo. Međunarodni monetarni fond (MMF) je osnovan 1945god. Na njegovom čelu se nalazi savet guvernera sa izvršnim odborom. Njegovi osnovni ciljevi su razvijanje međunarodne monetarne saradnje, razvijanje međunarodne trgovine, devizne stabilnosti, zaposlenosti itd. Svaka zemlja ima po 250 glasova, plus po jedan glas za svakih 100 000 dolara svoje kvote. Međunarodna banka za obnovu i razvoj je osnovana 44 godine sa ciljem da pomogne zemljama da se obnove posle 2 svetskog rata. Njen najviši organ čine svi Guverneri zemalja članica, koji sačinjavaju Skupštinu. Organizacije regionalnog karaktera su: Organizacija za ekonomsku saradnju (OECD), Evropska zajednica za ugalj i čelik (CECA), Evropska unija (EU), Evropsko udruženje slobodne trgovine (EFTA), Latinsko američka slobodna zona trgovine (LAFTA). Evropska unija (EU)- Ona je na početku imala ime Evropska ekonomska zajednica i pod njom su na početku bile Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica, i Evropska zajednica za atomsku energiju. Evropska ekonomska zajednica je na početku bila poznata i pod nazivom Zajedničko evropsko tržište. Evropska ekonomska zajednica je stvorena Rimskim ugovorom 1957.godine, ali je došao na snagu 1958. tačno 1.januara. Ovaj ugovor su zaključile sledeće zemlje: Belgija, Italija, Holandija, Francuska, SR Nemačka, Luksemburg. Njen glavni cilj je bio da se stvori zajedničko tržište, kao i stvaranje carinske unije i uzajamna privredna saradnja. Stvaranjem EU taj cij je i ostvaren, 1995. godine carine između zemalja EU su ukinute. Sama ideja ujedinjenja Evrope je nastala kao potreba zato što se ona nalazila stešljena između SAD I bivšeg SSSR-a sa druge strane, Evropa je bila prinuđena da se odluči za jednu od ovih sila i da joj se priključi, ili da se sama ujedini, ona se ujedinila i tako je nastala EU. Skupština Eu se sastoji od predstavnika država koji su nosioci donošenja odluka. Organ Eu je takođe i Savet EU, koji donosi odluke bilo koncezusom, kvalifikovanom ili običnom većinom. Ovaj savet ima ulogu da vrši usklađivanje politike opšteg karaktera država članica i donosi odluke koje imaju za cilj da se uskladi njihova privredna politika. Svaka država ima pravo da delegira po jednog člana u savet. Osnovni princip EU je da se zajedničkim zbližavanjem članica stvori zajedničko evropsko tržište, sa jednim, globalnim tj. glavnim ciljem da se stvori carinska i monetarna unija. EU je ukinula carinu u međusobnoj robnoj razmeni, ali je i stvorila i jedinstvenu carinsku zaštitu i jedinstvenu carinsku tarifu kad je u pitanju trgovina sa trećim zemljama, koje se ne nalaze u EU. Što se tiče naše zemlje pred njom se nalaze mnoge prepreke, kao što je potpuna saradnja sa Haškim tribunalom, i ispunjavanje mnogih drugih uslova. Iako je potpisan Sporazum o Stabilizaciji i Pridruzivanju (SSP), jos uvek smo veoma daleko od članstva. Evropsko udruženje slobodne trgovine (EFTA) ima kao glavni cilj da unapređuje poslovne i privredne aktivnosti zemalja članica, da poveća produktivnost, obezbedi finansijsku stabilnost, da smanjuje razlike između zemalja članica. Njeni organi su: Savet, odbor za pripremanje, Sekretarijat, kao i odbori koji konstituišu savet. Latinsko američka zona slobodne trgovine osnovana je 60-ih god. Njene članice su: Argentina, Brazil, Meksiko, Paragvaj, Peru i Urugvaj. LAFTA se sastoji od 3 glavna principa, i to: stvaranje podjednakih mogućnosti, dobrovoljnost i neisključivost. Kod ove zone dominiraju Argentina, Brazil i Meksiko.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta