Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Masovna kultura". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


УВОД
Масовна култура или, како се другачије назива, популарна култура, представља свеукупност културних и псеудокултурних производа, који су намењени потрошњи најширег слоја становништва (широким народним масама). Маса представља нејасан појам, несталан, покретан, вештачки и променљив у својој структури. Масу сачињавају неуједначени елементи, често искорењени и истргнути из завичаја, окупљени делом сасвим случајно или неким паролама. То је огромна група људи без унутрашње структуре, заједничких интереса и циљева; карактерише је губитак индивидуалности, отупљивање интелектуалних способности у име идентификације са вођом. Маса конзумира масовну културу путем масовних медија – телевизије, радија, интернета, новина...
Шта је све масовна култура?
Рекламна машинерија, «сапунице», жута штампа, «Плејбој», џепна издања књига, мода, наградне игре, мобилни телефони, «pin-up girls», Мекдоналдсови ресторани, турбо-фолк музика, председнички избори и митинзи подршке, аутомобил као статусни симбол, Кока-кола, интернет сајтови попут «Фејсбука» и «Мајспејса», Агата Кристи и Сидни Шелдон...Масовна култура идентификује се са културом најнижег нивоа.
При ослањању на масовне медије, популарна култура повезује припаднике различитих статуса, интелектуалних нивоа и узраста, кроз такозвано «уједначавање културних нивоа», придобијајући масовне кориснике. Масовна култура је тековина савременог друштва, тј. индустријске и постиндустријске цивилизације, у коме доминирају средства елетронских комуникација.
Елвис Присли, рок звезда
ПОЈАВА МАСОВНЕ ЗАБАВЕ И ЊЕНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Прапочеци масовне културе могу се пронаћи још у грчким религијским светковинама и амфитеатрима или староримским борбама гладијатора, пред стотинама хиљада плебејаца и патриција, жељних узбуђења и крви. Међутим, на развој масовне културе утицао је развој технике и технологије, зато се за њу може рећи да је производ савременог (постмодерног) друштва. Друштвено историјски предуслов за појаву масовне културе су:
убрзана индустријализација и урбанизација
брз технички развој и промене
демографска експлозија
пресељење великих маса сеоског становништва у новоосноване градове.
Масовна култура представља начин живота у масовном друштву.
Развој масовне културе почиње пре 1914. године, појавом фотографије,
филма, грамофона и радија, телефона, писаће машине, али праву експанзију доживљава у периоду између два светска рата. Уз све већи број слушалаца радија, развој штапаних медија, развијала се и комерцијализована култура доколице, која је себе видела пре као забаву него као уметност. Са повећањем прихода и слободног времена, радничка класа окретала се од социјалистичких културних организација, ка капиталистички организованим местима комерцијалне забаве. Масовна култура је плод америчког и западноевропског модерног друштва, са тенденцијом ширења на остале делове света. Током развоја, култура маса је била подједнако на удару «десничарске» и «левичарске» критике. «Десничари» су је третирали као забаву хелота, плебејски простаклук, док су «левичари» сматрали да је нови опијум за народ, који масе одвлачи од њихових стварних проблема.
Карактеристике савременог масовног друштва су:
Пораст становништва у савременом свету
Све интензивнији процеси урбанизације и сложеност живота у вези с тим
Механизација и аутоматизација производног система
Промене социјалне и политичке структуре многих земаља
Пораст нивоа животног стандарда у просеку
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta