Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Lutkarsko pozorište". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


LUTKARSKO POZORIŠTE
Vreme i mesto nastanka lutkarskog pozorišta nisu određeni, ali se ipak može pretpostaviti da su pojedine forme nastale u različita vremena na različitim mestima, a uzajamni uticaj je teško odrediti. Već nas antička svedočanstva obaveštavaju o postojanju lutkarskog pozorišta u Grčkoj i Rimu. Lutkarsko pozorište je svoj procvat doživelo u XVIII i XIX veku, kada su njime počeli da se bave i pisci poput Getea.
Lutkarsko pozorište danas odlikuje raznolikost žanrova, tehničkih sistema lutaka, stilskih rešenja, visok stepen tipizacije, umetničke simbolike itd. Sve to od glumca zahteva veliku veštinu i majstorstvo u vladanju svojim umetničkim instrumentom – lutkom. Da bi izrazio svo šarenilo i bogatstvo ljudskih osobina i emocija, da bi otkrio suštinu lika, glumcu, tj. lutkaru nije dovoljna samo uvežbanost, rutina u rukovanju lutkama, već se od glumca zahteva i virtuoznost u rukovanju lutkama. S' obzirom da se scenski lik formira kroz radnju, scenska radnja je osnovno obeležje, tj. osobina teatra.
Čuveno je pozorište "Obrascov" iz Moskve.
SCENSKA LUTKA
U lutkarskoj igri dominantna je likovna komponenta, pa je scenska lutka u središtu interesa lutkarske umetnosti. Scenska lutka u savremenom pozorištu je likovna tvorevina koja ima srodnosti sa skulpturom ili slikom, ali se ipak izdvaja svojom specifičnom i najvažnijom osobinom, a to je mogućnost pokreta i dramskog izraza. Likovni kvalitet scenske lutke nije samo estetska vrednost, već od nje neposredno zavisi i funkcionalnost umetničke poruke lutkarske igre.
Lutka sama po sebi nema morala. Ona je projekcija ljudske svesti sažete u oblik, ali možemo utvrditi da forma ima i te kakav unutrašnji život. Odnosi masa, ritmovi, boja itd. pojedinog oblika pobuđuju nelagode ili oduševljenja, odbijaju ili privlače, i tako je oblik u stanju da prenese poruku sadržanu u kontekstu situacije.
Od najstarijih vremena scenske lutke pojavljivale su se u različitim oblicima. Možemo ih podeliti u dve grupe: marionete i ručne lutke.
Brzina kretanja marionete ima svoju granicu, lutke su nestvarne i poetične. Odgovaraju im čudesne priče. Za razliku od ručnih lutaka, podnose nešto više teksta. Marionete su mašta, bajke, nežnost bez treperave razigranosti, bez vesele razgibnosti, dubok, snovit, lep, tih unutrašnji doživljaj. Ona je simbol pasivnog i nežnog.
POJAM I POREKLO MARIONETE
Ako se za nekog može reći da mu život visi o koncu, onda je to marioneta. Zapravo, moglo bi se reći da joj je to stil života – konac i čvor.
Istorija konopca i čvora je duga i burna. Od zapisa pomoću čvorova, preko visećih mostova, ribarskih mreža i moćnih brodova, do najfinijeg veza i najtananije svile. Kada je čovek izumeo prve niti, mogao je da napravi marionetu. Verovetno nije žurio, jer su vlakna bila gruba, masivna, kruta i proći će dosta vremena do zakoncavanja prve lutke. Međutim, ljudska potreba za lutkama nije mogla da čeka večnost, pa su prve marionete nastale još u starom Egiptu, čim su se stekli pravi uslovi. Tako su marioneta i konac vremenom sticali finoću u izgledu i pokretu. Srećom, to vreme je prošlo i konac je postao fin, a marioneta je postala nežna, tanana, graciozna i vrlo osećajna. Trebalo je još da dobije ime.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta