Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Detekcija radioaktivnog zracenja". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Детекција радиоактивног зрачења
Радиоактивност је откривена на основу радиоактивног зрачења. Највећи дио испитивања особина атома спроводи се од открића радиоактивног зрачења. Треба се подсјетити на необично мале димензије атома и немогућност њиховог директног посматрања, да би се могао схватити значај радиоактивног зрачења на испитивању атома. Радиоактивна зрачења нам могу дати много података о саставу атома и дешавањима која се у њима одигравају, па отуда и велики значај детектора зрачења. Развој атомске физике од почетка до данас тијесно је повезан са детекторима зрачења. Треба напоменути и веома важну и широку примјену детектора зрачења у савременој техници.
Детекција радиоактивног зрачења углавном се врши коришћењем јонизујућег дејства, односно особином радиоактивног зрачења да јонизује гасове кроз које пролази. У мањој мјери се користи дејство радиоактивног зрачења на фотографску плочу, које је послужило Бекерелу за откриће радиоактивности. Трећа појава која се користи за детекцију су сцинтилације, које изазивају радиоактивни зраци. Наиме, честице радиоактивног зрачења при пролазу кроз неке супстанције изазивају краткотрајне емисије видљиве свјетлости (сцинтилације), које даље служе за детекцију тих честица.
Према наведеним принципима рада детектори се могу подјелити у три групе:
1) Детектори на принципу јонизације гасова:
а) Јонизациона комора,
б) Пропорционални бројач,
в) Гајгер-Милеров бројач,
г) Вилсонова маглена комора;
2) Сцинтилациони бројачи;
3) Фотоемулзије;
1)Детектори на принципу јонизације гасова
Код детектора радиоактивног зрачења потребно је познавање посебних околности које се у њима дешавају. Јонизациони детектори углавном представљају цилиндричне судове са централном електродом (сл.2), а некад и коморе са равним електродама (сл.3). Код равних електрода електрично поље је приближно хомогено, док је у цилиндричним коморама поље радијално, чији интензитет опада од централне жичане електроде до цилиндричног зида коморе.
сл.2 сл.3
Цилиндрична спољашња електрода детектора је од метала или стаклене цијеви која је са унутрашње стране превучена проводним слојем, обично од графита или сребра, и може имати пречник од 1 до 20 cm. Централна електрода је метална жица или метални штапић кружног пресјека, који се поставља тачно по оси цилиндра како би се обезбједила симетрија поља између електрода. Електрични напон који се успоставља између електрода је, према потреби, од неколико стотина до неколико хиљада волта. Простор између електрода је испуњен неким гасом под притиском који се креће од неколико центиметара живиног стуба па до атмосферског. Ако се примјењује притисак различит од атмосферског, комора мора бити херметички затворена.
Кад у гас међу електродама доспије радиоактивно зрачење, оно ће у већој или мањој мјери јонизовати гас, па ће кроз њега и кроз цијело струјно коло потећи електрична струја, чији интензитет показује галванометар G, а која се обично назива јонизационом струјом. Под условом да је напон између електрода довољно велики да се постигне засићење интензитет јонизујуће струје сразмјеран је интензитету радиоактивног зрачења. То је онда и најједноставнији начин мјерења интензитета, а уједно и детекције зрачења.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta