Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "EIT - EXTREME ULTRAVIOLET imaging telescope". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


EIT: EXTREME-ULTRAVIOLET IMAGING TELESCOPE
Seminarski rad iz Praktiˇne astrofizike c
Milan Goˇi´ sc Katedra za astronomiju Matematiˇkog fakulteta c mgosic@gmail.com
1. Uvod
Osnovni izvor informacija o nebeskim telima je njihovo elektromagnetno zraˇenje. Na analizi ovog zraˇenja zasnovana su skoro sva naˇa saznanja o c c s raznim vrstama nebeskih tela, njihovoj strukturi i evoluciji. Tek od sredine XIX veka, otkri´em i razvojem fotometrije, spektroskopije i polarimetrije, omogu´eno c c je da pored pravca iz kojeg stiˇe zraˇenje dobijemo i informacije o stanju materije z c nebeskih tela koja emituju ovo zraˇenje. Zbog toga su posmatraˇki instrumenti i c c prijemnici zraˇenja od izuzetnog znaˇaja. Jedan od osnovnih problema kod pric c jema zraˇenja nebeskih tela je Zemljina atmosfera koja ne propuˇta celokupno c s zraˇenje, a i onaj deo koji propuˇta je delimiˇno izmenjenih karakteristika. Atc s c mosfera propuˇta zraˇenje kroz dva ”prozora”. Atmosferski prozor I propuˇta s c s zraˇenje u intervalu 300 nm < λ < 1200 nm, a ˇine ga: mali deo UV zraˇenja c c c (300 − 390 nm), vidljiva svetlost (390 − 760 nm) i deo IC zraˇenja (760 − 1200 c nm). Atmosferski prozor II je ”otvoren” za radio talase u intervalu od 1 cm do 15 − 20 m. Zraˇenje na talasnim duˇinama kra´im od 300 nm je potpuno apc z c sorbovano ozonom i molekulima i atomima kiseonika i azota. Zraˇenje nebeskih c tela u ovim spektralnim oblastima mogu´e je dobiti samo merenjem van atc mosfere. Registrovanje celokupnog elektromagnetnog zraˇenja nebeskih tela je c postalo mogu´e tek posle 1960. godine kada su lansirani veˇtaˇki sateliti koji su c s c izneli astronomske instrumente van Zemljine atmosfere. Jedan od najzanimljivijih objekata za prouˇavanje je Sunce, nama najbliˇa i nac z jbolje prouˇena zvezda. Zbog svoje blizine, Sunce je jedina zvezda ˇiju povrˇinu c c s i atmosferu moˇemo detaljno prouˇavati. Prouˇavanje Sunca je znaˇajno iz dva z c c c razloga. Prvi razlog je to ˇto bez Sunca ne bi bilo ni ˇivota na Zemlji, a drugi je s z nauˇnog karaktera. Prouˇavanjem Sunca moˇemo dosta toga nauˇiti o strukturi c c z c i evoluciji zvezda. 1
U prouˇavanju Sunca poseban znaˇaj pripada veˇtaˇkom satelitu SoHO (the c c s c Solar and Heliospheric Observatory), lansiranom 2. decembra 1996. godine. SoHO predstavlja zajedniˇki projekat ESA-e i NASA-e. U ovom radu prikazane c su osnovne karakteristike The Extreme-ultraviolet Imaging Telescope-a∗ (EIT) (Delaboudiniere et al, 1989) kao i neki od postignutih rezultata do kojih se doˇlo s analizom snimaka Sunca sa ovog instrumenta. Najvaˇniji zadatak EIT-a je da sakuplja podatke za prouˇavanje dinamike z c i evolucije strukture korone tokom duˇeg vremenskog perioda u ˇirokom temz s peraturnom opsegu kako bi se doˇlo do novih informacija o ubrzanju Sunˇevog s c vetra i mehanizmu zagrevanja korone.
2. Karakteristike instrumenta
2.1 Osnovne karakteristike instrumenta
EIT (slika 1) je projektovan za posmatranja strukture Sunca u ˇetiri uska c opsega koja su odabrana kako bi se omogu´ila temperaturna osetljivost u opsegu c od 0.06 do 3 MK. Na ovaj naˇin, EIT je osposobljen za dobijanje snimaka vrele c plazme u koronarnim petljama kao i za mnogo hladniju materiju koja je karakteristiˇna za hromosfersku mreˇu. EIT teleskopom se mogu dobiti snimci celog c z Sunˇevog diska u uskim opsezima talasnih duˇina sa maksimalnom osetljivoˇ´u c z sc na talasnim duˇinama od 171 ˚, 195 ˚, 284 ˚ i 304 ˚. Vidno polje EIT-a je z A A A A 45 × 45 luˇnih minuta sa prostornom rezolucijom od 5 luˇnih sekundi pri ˇemu c c c je rezolucija CCD ˇipa 2.6 ”/pixels. Takod EIT-om se u punoj rezoluciji mogu c ¯e, posmatrati i manji delovi Sunˇevog diska. Podaci sakupljeni EIT teleskopom c iskoriˇ´eni su kao osnova za prouˇavanje i interpretaciju prostorne strukture i sc c vremenske evolucije Sunˇeve atmosfere. c Dok su instrumenti u misiji Yohkoh satelita bili projektovani, pre svega, za posmatranja energijskih fenomena Sunca kao ˇto su, na primer, flerovi, EIT s i nekoliko drugih SoHO spektrografskih elemenata su namenjeni prouˇavanju c promena koje karakteriˇu niˇe temperature koje odgovaraju minimumu Sunˇeve s z c aktivnosti. Posmatranja EIT teleskopom, iskoriˇ´ena su i za stvaranje potpunije sc slike fotosfere koju je zapoˇeo Soft X-ray Telescope sa Yohkoh satelita. Ova posc matranja pomaˇu da se shvati veza izmed korone i fotosfere. z ¯u Takod vaˇno je ista´i i da je satelit SoHO postavljen u L1 Lagranˇevu ¯e, z c z taˇku, ˇime je postignut kontinuitet posmatranja, jer SoHO satelit vidi Sunce c c u svakom trenutku.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta