Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Karakteristike rasada različitih sorti determinantnog paradajza". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
КАРАКТЕРИСТИКЕ РАСАДА РАЗЛИЧИТИХ СОРТИ ДЕТЕРМИНАНТНОГ ПАРАДАЈЗА
Дипломски рад
Нови Сад, 2008.
САДРАЖАЈ
УВОД..............................................................................2
1.1.Порекло и распрострањеност парадајза............................................. 2
1.2.Захтеви парадајза за условима успевања 3
1.3.Подела сортимента парадајза 4
1.4.Производња расада 4
1.5.Начини производње парадајза 5
1.5.1.Њивска производња 5
2.ЦИЉ РАДА 8
3.МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА 9
4.РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 10
4.1.Маса расада 10
4.2.Маса стабла 11
4.3.Маса листа 12
4.4.Број листова 13
5.ЗАКЉУЧАК 14
6.ЛИТЕРАТУРА 15
1. УВОД
1.1. Порекло и распрострањеност парадајза
Парадајз (Lycopersicon esculentum, Mill) припада фамилији Solanaceae, роду Solanum. Парадајз је једногодишња дикотиледона биљка која припада групи најчешће гајеног поврћа у нашој земљи па и у свету. Велики значај парадајза проистиче из његове храњиве вредности, али из због површина које заузима у свету и код нас. Плод парадајза се може користити за исхрану у ботаничкој зрелости, али и као зелени плод (кишељење). Зрели плод парадајза се у људској исхрани најчешће користи у свежем стању или прерађен у виду многобројних производа. Од плода се добија сок, пире, прашак, може да се суши, маринира или кисели у зеленом стању (Лазић и сар. , 2001.).
Парадајз је поврће високе биолошке вредности, за људску исхрану у свежем стању је посебно значајан због садржаја угљених хидрата, органских киселина, витамина Ц, мале калоријске вредности и високог садржаја калијума, а из прерађеног парадајза се лакше усваја ликопин и β-каротин који дају црвену боју плоду и представљају једне од најјачих антиоксиданаса, корисних у превенцији канцерогених и болести кардиоваскуларног система.
Парадајз води порекло из Јужне Америке, из области Анда. Открићем Америке пренет је у Шпанију, Португалију и Италију. Из XVI века су и први писани подаци о парадајзу. Називан је „златна јабука” (pomi doro) или „јабука љубави“ (pom amoris), јер је у том периоду имао значаја пре свега као украсна и лековита биљка са жутим и црвеним плодом (Лазић и сар., 1998.). Назив парадајз потиче из грчког (paradeisos) и латинског језика (paradisus) што означи „раскошан врт, рај“ (Вујаклија, 1980.).
Као поврће, парадајз се почео гајити тек почетком XIX века и то прво у Италији, Шпанији и Холандији. У нашим крајевима парадајз се почео користити за исхрану крајем XIX века, али само зелен за кишељење (туршија), а као зрео плод тек у ХХ веку. Парадајз се у свету гаји на површини од 4.533.637 ha са просечним приносом од 27,05 t/ha (FAO 2007.). Највеће површине под парадајзом се налазе у Кини, Турској, Египту итд. У Србији парадајз се гаји на око 22.200 ha са просечним приносом од 10,13 t/ha, који је за три до шест пута нижи од приноса који остварују водећи светски произвођачи.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta