Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Život i delo Jan Van Ajka". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


a sirok kada je potpuno otvoren oko 4.88 metara, a kada su mu oba krila zatvorena, oko 2.44 metra. Paznju posmatraca najvise privlaci nepovezanost raznih delova, iako postoji srednjovekovna tradicija koja opravdava ovaj raspored. Gore su centralne slike, Deizis, a ispod su scene Raja. Na spoljnoj strani krila, (ako je oltar zatvoren) nalaze se Blagovesti, a ispod njih portreti donatora i njihovih zastitnika,dok su na najvisim delovima naslikane cetiri male figure sibila i proroka sa tekstovima na rotulusima. Ovde je karakteristicna i razlicita velicina figura. Sa spoljne strane postoji cetiri odnosa na tri dela, a u unutrasnjem delu ima razlika izmedju gornjih i donjih delova. Postoji i nesklad u koncepciji, neki delovi su stvarni, dok su neki vizionarski. Andjela i Bogorodicu na spoljnoj strani odvajaju dva mala panoa. Prostor namenjen Blagovestima predstavljen je kao slika nekog stvarnog mesta. Na jednom od panoa je naslikan lucni prozor kroz koji se vidi gradski trg i sjajem obasjano nebo, sto opticki povecava enterijer, a na drugom su stavljeni u nisu umivaonik, bokal i ubrus koji visi sa jedne precage pored nise, i upotpunjuje utisak stvarnog prostora. Figure Svetog Gavrila i Bogorodice zadrzale su raspored karakteristican za sculpture, a unutrasnjost sobe omogucuje njeno povezivanje sa donjim redom. Slikar je postigao da pomocu greda na tavanici i kockica na podu, kao i gradacijom svetlosnih efekata poveze panoe u celinu. Ova dva sredisna panoa, postavljena jedan naspram drugog, verna je ilustracija veoma poznate price o Blagove-stima, gde je Bogorodica drzala kucu za tvorenu za ljude, ali ne iza andjele. Otvoren prozor predstavlja, prema tome, necist, dalek, svet koji zivi na javnim mestima, a na drugom panou prozor sa belim ubrusom predstavlja znak cistote i nevinosti. Bogorodica i andjeo su osvetljeni sa desne strane, a otvo-ren prozor u sredini i mali lucni prozori u pozadini figura ni u cemu ne odredjuje osvetljenje na slici. Donator i njegova zena klece pored figura svojih zastitnika, dva Sveta Jovana, koji
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
nicu i ko-ja pada na donje panoe u obliku trolisnih lukova, sve poveze u jednu celinu. Ovde iznenadjuje skucenost svetla sa spoljne strane, u odnosu na raskosnost svetla na unutrasnjoj stra-ni. Tome doprinose dva elementa: vec pomenuta svetlost, ali i promena u razmerama licnosti. Tematska struktura unutrasnjeg dela podseca na italijanske oltare sa nizom slika u donjem delu. U gor-njem delu se nalaze tri lika iz Deizisa: Bog Otac, Bogorodica i Sveti jovan Krstitelj,a uz njih andjeli i pevaci,i Adam i Eva, dok je na donjem delu, po citavoj sirini jedna kompozicija koja prikazuje samo jedan dogadjaj: Kretanje brojnih povorki u susret Jagnjetu. Ovde se realizam ispoljava drugacijim elementima. Sama tema iskljucuje svakidasnji svet. Ali tu je ze-maljski svet, narocito prisutan, na rajskom cilimu, gde se prepoznaje svaka biljka. Ovaj svet ulepsan je treperavom svetloscu koja je glavna spona,koja sve objedinjuje. Ova svetlost snazno vaja i likove, praveci contrast izmedju sebe i senke. Ovde realisticni utisak daju i aktovi Adama i Eve. Naslikani su verno, ali je slikar izbegao isticanje pojedinosti. Naslikana kosa i malje na bradi se gotovo mogu izbroja-ti, kao i tacno iscrtane zile koje se provide kroz kozu na rukama. Oni su postavljeni ispod kamenih arka-da, u kojima je prikazano: Kain i Avelj prinose zrtvu, i Ubistvo Avelja. To znaci da su oni bojene skulptu-re poput ktitora na spoljnoj strani. Bog Otac je predstavljen u sredini gornjeg dela kao najveca figura. Ovo moze da bude ostatak srednjovekovne tradicije, po kojoj se velicina odredjuje po njenom znacaju. Postoji i interesovanje za ekspresiju i karakter, kao na primer otvorena usta andjela dok pevaju, i razlika u natprirodnoj obradi Adama i Eve, koji fizicki i duhovno izgledaju kao likovi iz drugog sveta. Ispod “Dei-zisa” je “Poklonjenje jagnjetu” cija bi simbolicna vrednost mogla neograniceno da se analizira. Zrtveno jagnje stoji na oltaru, a krv njegova se izliva iz grudi i tece u putir, mali andjeli klece oko oltara drzeci, orudja Hristovog stradanja, a ka oltaru i izvoru priblizavaju se hodocasnici. U povorci su proroci, mucenici, pape, device, sudije, hodocasnici, pustinjaci, vitezovi, iduci kroz predeo koji je ujedno i zemaljski i nebeski Raj. Sredisnji pano se sastoji od jednog uzlaznog plana, gde su grupe hodocasnika, jedna iznad druge ra-zdvojene malim brezuljcima, kako je taj raspored bio uobicajen u XIV veku, i kakav se susrece na minija-turama. Takvo shvatanje prostora srecemo na dvema slikama koje su pripisivane Hubertu Van Ajku, a koje je svojstveno za Jana Van Ajka, na “Mironosicama na grobu” iz roterdamskog muzeja Bojmans-Van-Beninhem, gde su figure razmestene jedna iznad druge na livadi koja podseca na “Poklonjenje Misticnom Jagnjetu”, i na drugoj “Fridsamove Blagovesti”, naziv je dobila po imenu poslednjeg vlasnika. Slicnost u prostoru nije ocigledna, jer su postavljene samo dve figure. Iako malih dimenzija, one ipak podsecaju na nacin na koji su licnosti unosene u prostor na kompoziciji “Poklonjenje Misti-cnom Jagnjetu”. Ove dve slike imaju jos jedno zajednicko obelezje sa sa sredisnom kompozicijom na Ganskom poliptihu, a to je teznja da se ljudske figure povecaju nagusenim naborima na odeci, dok su glave i ruke sitnije i brizljivo islikane, u cemu se vidi uticaj medjunarodne gotike. Ganski oltar je ujedno i prvo datovano delo, koje srecemo u radu ovog umetnika. Sklonost slikara da belezi datume, narocito kada su portreti u pitanju, potice od perioda, kada je radio za princa, pa je obi-caj zahtevao da se belezi vreme vladavine. Tome se pridruzuju i obrasci koji ukazuju na njegovu dela-tnost, kao na primer, portret “Tymotheosa”, i “Portret supruznika Arnolfini”, gde ima vrednost svedo-canstva. Zatim na portretu “Coveka sa crvenim turbanom”, i na “Svetoj Varvari”. Sledece sigurno datovano delo je portret nepoznatog “Tymotheosa”. Ovde je karakteristicna jasnoca postavke, jednostavnost osvetljenja i precizna obrada detalja. Ovaj portret se sada nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Velikim rimskim slovima, napisanim na komadu kamena koji sluzi kao naslon, cita se “LEAL SOUVENIR” (iskreno secanje), ne zna se da li je to izreka predstavljene licnosti, ili svedocanstvo o prijateljskoj vezi izmedju slikara i Tymotheosa, ili izmedju Tymotheosa i neke trece osobe, tesko je odrediti. Nije poznato ni ko je ovaj covek pljosnatog nosa, sa istaknutim jagodicama, grubih crta, ali ciji pogled odaje postenje. Opisan je na ploci kao mladic, ali po celu na kome celavost prikriva zelena kapuljaca, i po turbanu koji se na desnoj strani spusta do desne sake, reklo bi se da je covek srednjih godina. Njegovo crveno odelo oiviceno crvenim vizonom predstavlja izvesno bogatstvo. U desnoj saci drzi pisani dokument, sto asocira da je ili pisac, ili cinovnik, u svakom slucaju poslovan covek. Posto natpisi namecu neresena pitanja, treba videti da li slika pruza dodatna obavestenja. Iznenadjuje komad kamena iznad koga je poprsje. Slikar je predstavio ostecenu pregradnu plocu. Na njenim ivicama se vide zarezi, a jedna duboka pukotina odvaja, koso reci Leal Souvenir. Ona je vrsta dubokog simbola trosnosti zivota i same uspomene. Moguce je da je portret bio nadgrobna ploca u nekoj crkvi i moze se povezati sa kasnoantickim stelama. Mogla bi biti i svedocanstvo povodom smrti. Na poledjini se, u vidu mermera nalazi islikan porodicni grb italijanske porodice Cenami. Osobine koje krase ovaj portret, takodje se nalaze i na portretu “Coveka sa crvenim turbanom”. Predanja i najozbiljnija merila upucuju nas da u ovom delu pr epoznamo autoportret Jana Van Ajka. Najubedljiviji dokaz je ostrina i prodornost slikarevog pogleda, koji sebe gleda u ogledalu i zato upire oci u posmatraca. Na ovom portretu gledalac upoznaje pogled Jana Van Ajka, koji je sa toliko dubine posmatrao svoje savremenike,okolinu i ovde sam sebe. Jan je sebe uvek predstavljao sa turbanom, sto moze lako da proizilazi da je i ovde slikao sebe. Ovaj portret se moze uporediti sa “Portretom coveka” majstora iz Flemalea. Oba umetnika su dekorativnom maramom postigli isto dejstvo, ispitivali su oblike modelovanog lica,a Jan je iscrtao i dlacice brade. On ostvaruje shvatanje forme kao celine. U malom broju portreta izuzimajuci “Bracni par Arnolfini” Jan potpu-no postize ovaj izvanredan nivo shvatanja. “Bracni par Arnolfini” je jedna od najfascinantnijih i najkara-kteristicnijih primera ovog motiva, i moze da se smatra za neobicnu, i to slikanu potvrdu vencanja. Jer jasno je da je italijanski trgovac prikazan u najsvecanijem trenutku, dok daje zakletvu. Vise od jednog veka su licnosti sa slike bile predmet istrazivanja i pretpostavki. Najzad se utvrdilo da je to vencana zakletva Djovanija Arnollfinija i njegove neveste Djovane Cevami, koji su pripadali trgovackim porodicama. Oni stoje jedno pored drugog, on je podigao desnu ruku,kao znak poverenja i davanja, a njenu ruku drzi levom, jer ne moze u isto vreme da se zaklinje i da je drzi desnom rukom. Sto su ovo neki zloupotrebili i protumacili kao morganaticko vencanje, gde on nju drzi levom rukom, zato sto je ona iz nizeg drustvenog sloja. Ali to je nemoguce jer su bili istog
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta