Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nadežda Petrović". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



Садржај:
Увод 3
1. Импресионизам у Србији 4
4. Први светски рат 9
5. Уметнички рад 10
5.1. Минхенски период 11
5.2. Српски период 12
5.3. Париски период 15
5.4. Ратни период 16
Закључак 18
Литература 19
Увод
Гоњена сопственом импулсивношћу и брзином, отишла је, као ,,духовни револуционар и расни крчилац нових путева" испред уметности своје средине. Зато је углавном била суочена са неповољним или изразито негативним уметничким приказима. Таква критика није препознала не само њен нови "бурни" сликарски језик и прву модерну синтаксу слике, јединствену у Срба у то време, већ ни имплицирано идеолошко - политичко залеђе њених слика .
Неспособна и невољна за деликатност импресионистичког исказа, Надежда ствара различиту, усамљену и аутохтону верзију модерне слике наглашених изражајних, колористичких вредности, широких захвата и визура. У Паризу њен радикални уметнички говор иде још даље, охрабрен елементима примитивизма и фовизма које препознаје као важне покретаче напретка модерне уметности. Надеждина храброст се огледа управо у успостављању идеје чистоте слике у смислу у којем она постаје самодефинишућа, пошто претходно одбаци поступке, материјале или ефекте неиманентне слици (сликарству), у чему је историјска истина о модернизму и модернистичкој слици. Њен став о самодефинишућој слици , изражен у многим париским и постпариским сликама , створио је прве радикалне пиктуралне исказе српске Модерне. Надеждин модерни пројекат настао је у најбољем споју индивидуалног, иновативног стваралачког порива и интелигентне интерпретације топоса и митова традиције. Другим речима , уметник не зна шта ће створити док не почне да живи у нечему што више није само садашњост , него садашњост прошлости, и све док не постане свестан не онога што је мртво и прошло , већ онога што одатле почиње да живи.
1. Импресионизам у Србији
У једном сажетом приказу није могуће изложити све процесе српског сликарства 20. века и њихове резултате у међузависности различитих чинилаца. Могуће је једино набројати главне струје, школе, покрете и представнике.
Подсетимо да се српско (и југословенско) сликарство с почетка века формирало у двема европским метрополама, Минхену и Паризу, започињући обично у првој и завршавајући у другој.
После потреса које је донео Први светски рат, духовна клима се из основа мења: уместо "светлости слободе" и чисте боје - "конструктивна" и "синтетична" форма. Али упркос том општем својству уметност треће деценије јесте противуречна: с једне стране, вековни грчко-римски идеал подржавања одбацује, с друге га - поново прихвата; традицију жестоко оспорава, али је својом тежњом к синтези и васкрсава. Испољио се дакле спектар од авангардизма до традиционализма: од "Југо-даде", "Зенита" и надреализма (Драган Алексић, Љубомир Мицић, Марко Ристић, итд.), чији се активитет све чешће наводи и у страним историјама и монографијама као интегрални део ових покрета - до сезанизма, посткубизма, експресионизма облика и неокласицизма. Истовремено се настоји балканизовати "Дада", супротставити Исток Западу, срушити "барнумска" европска цивилизација (зенитизам) и продужити европеизација Балкана. Заједнички именитељ тих супротних погледа јесте, међутим, чврст облик, који је импресионизам био разорио. Тежили су му уметници који су ишли за Сезаном.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta