Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Aktuatori i izvršni organi". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
UROŠEVAC
SEMINARSKI RAD
PREDMET: OSNOVI AUTOMATIZACIJE
TEMA: AKTUATORI I IZVRŠNI ORGANI
1. AKTUATORI I IZVRŠNI ORGANI
1.1 UVODNA RAZMATRANjA
Izvršni organ je element direktne grane SAU kojim se neposredno menja izvršna (upravljačka ) vla st. Obič no, izv ršni organ m enja intenz itet toka ene rgije ili materijal a kroz objekat upravljanja u cilju dostizanja određenih performansi.
Za pokretan je i zvršnih organ a mehanič kog ti pa kori sti se izvršn i mehan izam mehaničkog tipa koji se kratko naziva aktuator, koji obezbeđuje zahtevanu snagu. Postoje razni vidovi aktuatora, što sve zavisi od prirode izvršnog organa koji pokreću, tipa energije koju koriste za svoj rad, tipa upravljačkog signala itd. Pozicioni aktuatori često se zovu i servomotori koj i pozicioniraju izvršne organe, npr. manipulativnu polugu kod regulacionog ventila. Servomotor i se mogu posmatrati kao konvertori jednog vida energije koji je obično niskog nivoa, u drugi vi d energije koji je obič no viso kog nivoa, a koji je neophoda n za usp ešno pokret anje izvršnog organa.
1. 2 REGULACIONI VENTILI
U zavisnosti od objekta uptravljanja, t j. upravljčke (manipulativne) varijable zavisi i ti p izvršnog organa. Kod objekata upravljanja u procesnoj industriji (tehnološki procesi) najčešć i izvršni organi su ventili, klapne, leptirice, zasuni, itd. kada je protok – manipulativna varijabla.
1.2.1. Regulacioni ventili
Kada je manipulativna varijabla protok, tada se za regulisanje protoka kroz upravlj ani objekat koristi regul acioni ventil, koji u zavisnosti od radne tačke, tj. protoka ima određ eno pojačanj e i linearnost . K od izbor a o vih paramet ara karakteristi ke flui da ko ji protič e kroz regulaci oni vent il m oraju bi ti u zete u obzir. Osn ovni paramet ri i veličin e koj e defini šu regulacioni ventil su: koeficijent protoka KV, statička karakteristika, protočna karakteristi ka, nominalni otvo r NO, i nominalni pritisak NP. Nominalni otvor definisan je u mm, a nom inalni pritisak u barima što je odgovarajućim standardima sankcionisano.
1.2.1. 1 Koeficijent protoka
Biće razmotren turbulentni protok fluida u sistemu koji sadrži pumpu koja obezbjeđu je protok fluida kroz otvoreni ventil, slika 1.
Slika 1. - Merenje parametara ventila
Jednači na (1.3) važi samo za prot oke bez pojave kavita cije i vap orizacije i kada je nominalni otvor cevovoda do ventila i iza ventila jednak nominalnom otvoru ventila. Na slici 2.
Slika 2. – Karakteristika Q = f (p o - p 1 )
Kada se suma kinetičke i potencijalne energije ne menja gubitak pritiska troši se na povećanje brzine. Kada dijametar cevovoda postaje veći, brzina fluida opada i pritisak se lokal no restaurira (povećava). Deo pritiska koji se ne restaurira konvertuje se u internu energiju kroz gubitke.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta