Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Genetski modifikovani organizmi i njihova štetnost". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


КРИМИНАЛИСТИЧКО ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА
Београд
СЕМИНАРСКИ РАД
На тему
Генетски модификовани организми и њихова штетност
2013 мај
САДРЖАЈ
ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНИ ОРГАНИЗМИ (ГМО) УВОД.......................3
ШТА СУ ТО ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНИ ОРГАНИЗМИ.........................4
ДОБРЕ И ЛОШЕ СТРАНЕ..............................................................................6
ЗАКОН О ГМО У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ.......................................................9
ЗАКЉУЧАК...................................................................................................11
Генетски модификовани организми (ГМО)
Увод
У уводној речи би пре свега било важно рећи нешто о ери развића, принципима и начинмима на који данашњи свет функционише . Првенствено због тога што је експлоатација природних ресурса енормно повећана у односу на протекли период a тренд ра ста се наставља и даље. Све је то одраз огромне жеље за профитом и једно м од највећих особина данашњице, а то су, себичност и похлепа. Дакле квантитет је одавно премашио квалитет и то је један од проблема данашњице. Модел “што више мени а нема везе што нема теби” је постао толико популаран да је ушао у сваку пору људског друштва. Мултинацинлане к омпаније и светски моћници улажу огормне количине новца у истраживања којим ће добити технологију и системе за што је фтинију храну, а себи обезбедили конкурентно тржиште. Све то не ради се како би се обезбедила храна за гладне, како то “они” углавном тврде, него да би се обезбедила храна за оне који могу да је купе иако им није потребна у тим кличинама, а све у суштини постаје лични интерес који је као рупа без дна. Циљ је да се произведе што више и што веће, а уз што мање трошкове. Притом штет а која настаје у том “лудилу” и трци за профитом je не ме рељива. Те мултинациналне корпорације и ланци супермаркета остављају праву пустош за собом, а притом проблем гладних се не решава. А држава као једина која би могла и која би требала да им се супротстави, то не ради, јер они својим огоромним капиталом поседују моћ, постављају утицајне људе , лобирају и утичу како на доношење тако и на спровођење закона и других аката. На пример г одишње се, на простору САД посече шума колико је површина државе Флориде, у корист дрвне индустрије, а на огољеним местима се формијају пашњаци за испашу стоке , која представља један од извора хране. Колико годинa треба да прође, да шуме, које су плућа земље, нестану са лица земље? Ко о томе размишља? Постоје ли државне или глобалне стратегије да се то заустави или је битно на утицајно место довести неког ко ће зарад личног материјалног богатства, а на штету и у име свих других (демократија) да дозволи такав вид експлоатације.
Овакво деловање се може окарактерисати као еколошки криминал белог оковратника или као корпорацијски криминал, собзиром да задовољава све криеријуме а то су: сфера пословања, статус преступника, заштићеност учиниоца, чињеница да највише страдају грађани и да су штете огромне.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta