Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Aerozagađivači". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Sadržaj
Uvod...................................................................................................................2
Aerozagađivanje................................................................................................3
Aerozagađivači..................................................................................................5
Otrovne materije................................................................................................8
Zaključak..........................................................................................................15
Literatura..........................................................................................................16
Uvod
Saobraćaj i industrija su osnovni izvori zagađenja vazduha. Tokom sagorevanja različitih oblika goriva u motorima ili fabrikama, osim oslobađanja energije ispušta se i velika količina štetnih materija, kao što su: ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, oksidi azota, pepeo i čađ. Ljudi zagađuju vazduh na mnogo načina: paljenjem šuma radi oslobađanja poljoprivrednog zemljišta, vožnjom automobila i aviona, radom u fabrikama i termoelektranama, sagorevanjem ogreva u domaćinstvima. U osnovi gotovo svih oblika aerozagađivanja je potreba čoveka za energijom koja se dobija na račun sagorevanja drveta, uglja, nafte ili prirodnog gasa.
Kada jednom dospeju u atmosferu, gasovi oslobođeni tokom sagorevanja fosilnih goriva stupaju u različite hemijske reakcije, pri čemu nastaju mnoga opasna jedinjenja. Takve su sumporna i azotna kiselina, od kojih nastaju prave kisele kiše, koje padaju na zemlju i ulaze u ciklus kruženja vode. Ove kisele kiše uništavaju šume na velikim prostranstvima. Ulaze i u reke i jezera, gde ubijaju ribe i mnoge druge životinje. Zbog tog što hemijski zagađivači vazdušnim strujama lako i brzo prelaze sa jednog na drugi kraj kontinenata, kisele kiše danas predstavljaju veliki svetski problem. Naučnici su pronašli tragove sagorevanja iz automobila čak u ledu Antarktika. Zbog toga mnoge industrijalizovane zemlje danas smanjuju oslobađanje sumpor-dioksida u atmosferu, a moderni automobili više ne koriste benzin sa olovom.
Aerozagađivanje
Svojom delatnošću čovek je izmenio prvobitni sastav atmosfere, zemljišta i vode. Zagađujuće materije iz mnogih izvora zagađenja, neizbežnih pratilaca urbanog života, u obliku gasa, dima, prašine, pepela, čvrstog otpada i otpadnih voda ubacuju se u vazduh, zemljište i vodu menjajući ih. Ugroženi su čovekovo zdravlje i njegova životna sredina jer nisu uspeli da se prilagode promenama. Javlja se niz obolenja koja u osnovi nisu nova, ali su postala dominantna i u vrhu liste uzorka smrti. U 10 vodećih zemalja Evrope oko 20% svih uzroka smrti pripada malignim bolestima, od čega 1/3 respiratornom sistemu. 10% smrtnosti nastaje usled akutnih respiratornih infekcija. Povećan je broj obolelih od anemija, alergija, imunoloskih, genetskih i neurotskih poremećaja, poremećaja metabolizma.
Put unošenja zagađujućih materija u organizam je inhalacijom, ingestijom i transkutano. Zna se da izloženost putem inhalacije zavisi od koncentracije zagađujucih materija, dužine izloženosti, fizičke aktivnosti, uzrasta i pola. Izloženost putem ingestije je manje razrađena jer bi se za svaku vrstu hrane morao računati unos za životni vek, ali je sigurno da se konzumiranjem zagađenih žitarica, voća i povrća kao i zagađene hrane životinjskog porekla unose različite toksične materije. Za kancerogene materije nema bezbedne granice vrednosti, dok za nekancerogene postoje definisane vrednosti zahvaljujuci kompenzatornim procesima u izloženom organizmu.
Ekonomske štete su velike. Povećana je toplota zemljišta i smanjena količina padavina. Padaju kisele kise. Zagađuje se zemljište i plići vodonosni slojevi. Ostećuje se biljni svet a time ometa proces samoprečisćavanja vazduha. Poremećen je lanac ishrane. Brzo nastaje erozija građevinskog materijala, propadaju spomenici kulture, veće je prljanje stanova, nameštaja, rublja. Svaku promenu u sastavu i stanju vazduha, koja prelazi granicu prilagodljivosti ljudskog organizma i dovodi do njegovog obolevanja, nazivamo aerozagađenjem. Izvori zagađenja atmosfere naselja su različiti. To su pre svega procesi sagorevanja uglja i nafte u elektranama, toplanama i individualnim kućnim ložistima , procesi u industrijskim postrojenjima (naftna, hemijska, metalurška, prehrambena), izduvni gasovi saobraćajnih vozila i teških mašina, procesi na deponijama otpada i smeća itd. Najčešće zagađujuće materije su CO2, CO, SO2, azotni oksidi, razna organska jedinjenja (ugljovodonici, benzoli, freoni), olovo i dr. Do sada je identifikovano više stotina različitih zagađujućih materija, a treba istaći mogućnosti stvaranja novih, do sada nepoznatih jedinjenja, pod uticajem sunčevog zračenja i električnog pražnjenja. Na kvalitet vazduha na jednom području, pored koncentracije zagađujucih materija iz izvora zagađenja i udaljenosti izvora, veliki uticaj imaju meteoroloski elementi: stanje vazdušnog pritiska, pravac i brzina vetra, vrtložna strujanja, odsustvo vetra, vlažnost vazduha, prisustvo magle, količina padavina, temperatura vazduha i temperaturne inverzije. Najveća koncentracija zagađujućih materija rasprostire se vodoravno u pravcu vetra. U periodima "tišine" - odsustva kretanja vazduha sve zagađujuće materije ostaju u naselju.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta