Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bezbednost i životna sredina - koncepti, trendovi, pretnje". Rad ima 24 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


BEZBEDNOST I ŽIVOTNA SREDINA:
KONCEPTI, TRENDOVI I PRETNJE
Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu
1. Uvod
Potreba za redifinisanjem pojma bezbednosti nastupila je u vreme popuštanja zategnutosti između istočnih i zapadnih zemalja sedamdesetih godina prošlog veka. Početkom 1980-ih Richard Ullman bio je jedan od prvih naučnika koji je zahtevao da ekološki faktori budu integrisani u koncept bezbednosti. Brojni naučnici, kreatori politike ili aktivisti predlagali su proširenje korišćenja koncepta bezbednosti izvan pređašnjeg geopolitičkog i vojnog okvira uzimajući u obzir ekološke pretnje koje najozbiljnije ugrožavaju ljudsko blagostanje. Kraj Hladnog rata nije samo doneo smanjenje nadmetanja supersila nego je omogućio međunarodnoj zajednici, predhodno zaokupiranoj pretnjom nuklearnim ratom, da sagleda rastuću opasnost od globalnih ekoloških problema kao što su smanjenje ozonskog omotača sredinom 1980-ih, nuklearne nesreće u Černobilju 1986. godine ili globalno zagrevanje krajem osamdesetih godina prošlog veka.
Iako je bezbednost životne sredine prihvaćena kao normativni koncept ipak njeno značenje i dalje ostaje obskurno i veoma kompleksno. Ullman (1983), Mathews (1989) i Myers (1989, 1994) stavljaju ekološku materiju na agendu 'nacionalne bezbednosti' SAD. Dok nacionalna bezbednost ima državu kao glavnog referentnog objekta, ljudska bezbednost kao referentne objekte ima ljudska bića ili ljudsku vrstu. Odgovori na pitanja vezana za bezbednost kao što su kome preti opasnost, od koga, koje vrednosti, koje pretnje, koja sredstva su fundamentalno različita kada su ova dva koncepta u pitanju. Po Lothar Brock-u (1997: 18) sa Instituta za mirovna istraživanja iz Frankfurta ključna pitanja su: "Šta je referentni predmet bezbednosti životne sredine, bezbednost ili životna sredina, konflikti koji se vode zbog prirodnih resursa ili ekološki kvalitet života? U poslednjem slučaju, da li su zagađenost i degradacija problem kao takvi, ili prerastaju u ekološku zabrinutost samo kada prelaze određeni prag? Kako se takav prag može ustanoviti? Šta su subjekti bezbednosti životne sredine? Države? Društva? Ljudi? I na kraju da li se može govoriti o ekološkoj bezbednosti ukoliko se ima na umu da se životna sredina menjala tokom istorijskih procesa na Zemlji?"
Generalni problem leži u tome da se definiše šta tačno čini ekološku bezbednost. Široki dijapazon ekoloških interesa stavljeni su pod okrilje ekološke bezbednosti čineći granice u ovoj oblasti veoma nejasnim. Naučnici veoma često napadaju studije ekološke bezbednosti, jer smatraju da se ne radi o legitimnoj oblasti istraživanja ili pak kritikuju elastičnost koncepta bezbednosti s obzirom da prelazi okvire tradicionalne vojne oblasti (Deudney, 1990; Levy, 1995). U svakom slučaju, mnoge kontraverze u vezi ekološke bezbednosti leže u konceptualnoj osnovi, mada niko ne može poreći i političke motive onih koji žele da uzdignu ili pak zaustave uzdizanje ekoloških briga na isti status kao što je vojna bezbednost (Gleditsch, 2001: 3).
Rasprava o životnoj sredini i bezbednosti povezala je dve različite zajednice, akademsku i zajednicu koja se bavi kreiranjem politike, koje su u prošlosti imale malo dodirnih tačaka i pristupale različito veoma značajnim ciljevima. U okviru akademske zajednice postoji porodica koja se bavi temama bezbednosti, mira i konflikata sa jedne strane i kreiranjem politike razvoja i životne sredine sa druge. Istraživanja na polju mira i konflikata usresređena su primarno na uzroke konflikata i uslove pod kojima dolazi do rešavanja tih konflikata uključujući ekološku degradaciju, oskudicu resursa i njihovu kompleksnu interakciju sa drugim društveno-ekonomskim problemima. Suprotno tome, istraživanje politike životne sredine polazi od ekoloških promena i izučava njihove društveno-ekonomske uzroke i posledice i daje preporuke dejstva sa ovog stanovištva. Takođe, i na nivou kreiranja politike imamo različite pristupe i interese. Dok su učesnici koji se bave politikom bezbednosti uglavnom fokusirani na nove, nevojne izazove politike bezbednosti, učesnici kreiranja politike životne sredine upotrebljavaju inostrana iskustva i argumente politike bezbednosti ne bi li ukazali na urgentnost rešavanja problema životne sredine naročito onih na globalnom nivou (Carius & Imbusch, 1998:8).
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta