Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Fungicidi za suzbijanje mrke pegavosti lišća višnje". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Sadrzaj : Str.
1.0 UVOD...................................................................................................3
2.0 Višnja (Prunus cerasus L.)....................................................................4
2.1 Ekološki uslovi za gajenje višnje ..................................................5
2.2 Tehnologija gajenja višnje ............................................................5
2.2.1. Priprema zemljišta i djubrenje...................................................5
2.2.2. Pravac redova i rastojanja za sadnju...........................................5
2.2.3. Uzgojni oblik i rezidba ..............................................................6
2.2.4. Odrzavanje zemljišta .................................................................6
3.0. Prinosi i rentabilnost gajenja , sorte i podloge .............................6
4.0. Mrka pegavost lišća višnje (Blumeriella jaapii L.).......................7
5.0. Fungicidi ......................................................................................8
5.1. Fungicidi za suzbijanje prouzrokovača mrke pegavosti lišća višnje (Blumeriella jaapii).....................................................................................9
5.2. Ditianon.................................................................................... ....9
5.3. Dodin......................................................................................... 10
5.4. Mankozeb ...................................................................................11
5.5. Prohloraz.....................................................................................12
6.0. Završno Razmatranje .................................................................13
7.0. Zaključak....................................................................................14
8.0. Literatura ...................................................................................15
1.0.UVOD
Višnja se ubraja u red najcenjenijeg voća, uglavnom u industrijskoj preradi. Njeni aromatični plodovi su vrlo pogodni za pravljenje raznovrsnih prerađevina (kompot, sokovi rakija-višnjevača i dr.). Osim toga, pojedine sorte višnje su pogodne i za upotrebu u svežem stanju, što im značajno može povećati vrednost.
U našim uslovima višnja cveta u drugoj i trećoj dekadi aprila, zavisno od klimatskih uslova i bioloških osobina sorte. Oprašivanje višnje uglavnom se obavlja insektima i to u prvom redu pčelama. Vreme dozrevanja višanja zavisi od bioloških osobina sorte i vremenskih uslova tokom dozrevanja.
U našim klimatskim uslovima to je vreme od sredine do kraja juna. Stablo plemenitih sorti višanja dožive 25 do 30 godina, dok pojedinačna stabla i do 50 godina. Višnja stupa u rod u trećoj godini nakon sadnje, dajući rod od 0,6 do 6 kg po stablu, zavisno od bioloških osobina sorte.
2.0 Višnja (Prunus cerasus L.)
Višnja je vrsta drvenastih skrivenosemenica, i naziv za njene plodove (koji se koriste u ljudskoj ishrani kao voće). Pripada familiji Rosaceae, rodu Prunus (kao i badem, breskva, šljiva, kajsija), a podrodu Cerasus. Prirodni areal rasprostranjenja obuhvata veći deo Evrope i jugozapadnu Aziju. Višnja se gaji na savremenim plantažama i njeni plodovi se koriste za pravljenje: sokova, džemova, kompota, slatka od višnje, ili se u smrznutom stanju čuva za pravljenje raznih poslastica (kremova, sirupa, sladoleda...). Pored toga od višnje se pravi i rakija (višnjevača).
sl. 1. plod višnje  
Plodovi višnje su siromašani mastima, kalorijama i natrijumom, a obogaćeni su vitaminima i mineralima poput vitamina C, vitamine B i kalijuma. 100 g smrznutih višanja osigurava samo 46 kcal. Višnje se mogu jesti sveže, kuvane, konzervirane, a zahvaljujući metodi brzog dubokog smrzavanja u njima se može uživati tokom cele godine bez bojazni od smanjenja nutritivne vrednosti. Plodovi višnje sadrže i biljni pigment koji je moćni antioksidans u prevenciji srčanih oboljenja i tumora. Najveći sadržaj u višnjama je ugljenih hidrata i glukoze. Višnje su bogat izvor kalijuma. Imaju visok procenat vode oko 84%, a sadržaj belančevina je jako nizak. Masti nemaju. Zbog sadržaja vinske, jabučne i limunske kiseline, kao i vode deluju jako osvežavajuće na organizam. Višnje sadrže vitamin C i vitamine B grupe, kao i kobalt, što je pogodno za smanjivanje krvnog pritiska, za jačanje krvnih sudova, posebno kapilara. Zbog sadržaja antocijana (biljnog pigmenta), koji se nalazi u celom plodu višnje pogodan je u prevenciji raka, kao i za lečenje anemija. Sadrži i kumarin koji ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi pa su višnje dobre u prevenciji arteroskleroze i malokrvnosti.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta