Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Dečija poezija J. J. Zmaja". Rad ima 46 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



Увод
Родио се 24. новембра 1833. у Новом Саду, у једној од угледних грађанских породица. Основну школу завршио је у Новом саду, а затим је ту почео гимназију, коју је затим наставио у Халашу и Пожуну. После завршене гимназије, студирао је правне науке у Пешти, Прагу и Бечу.
За његово коначно књижевно и политичко образовање од посебног значаја био је боравак у Бечу, где су се окупљали многи културни и политички радници из свих јужнословенских покрајина.
После завршених студија, Змај се враћа у Нови Сад (1860), и постаје чиновник у новосадском магистрату. Ту се упознаје са Ружом Личанин и међу њима се развија искрена и нежна љубав која ће се ускоро завршити браком. Ова љубав и срећан породични живот надахнуће Змаја да напише познати циклус песама под називом Ђулићи.
Змај 1870. године, завршава медицинске студије, враћа се у Нови Сад и ту започиње лекарску праксу. Овде га убрзо стиже и тешка породична несрећа: умиру му деца, а најзад и жена Ружа. Из ове његове породичне драме, родио се низ потресних елегичних песама, објављених касније под називом Ђулићи увеоци. После смрти своје деце Змај је почео интензивније да се бави дечијом поезијом, мада је и раније сарађивао са дечијим листовима који су покретани у Новом Саду. Змајево књижевно дело је веома обимно осећањима.
Писао је: љубавне песме, родољубиве, социјалне, елегичне, сатиричне и дјечију лирику по којој је и стекао велику славу. Поред писања песама бавио се издавањем и уређивањем часописа: Јавор, Змај, Жижа, Невен. Издао је следеће збирке песама: Ђулићи (1864); Све дојакошње песме (1871); Певанија (1882); Ђулићи увеоци (1888); Друга певанија (1895); Снохватице (1895); Чика Јова српској деци (1899); Девесиље (1900); и Чика Јова српској омладини (1901).
Преводио је Гетеа, Пушкина, Љермонтова, Хајнеа и читав низ мање познатих немачких песника. Змајеву песничку плодност најбоље илуструје чињеница да је његов најдражи лист, Невен, чак и 1911., седам година после песникове смрти био пуњен прилозима који су се нашли у Змајевим необјављеним списима.
Умро је у Сремској, данас Змајевој Каменици - 3. јуна 1904. године.
О Змајевом животу
По природи је био стидљиво дете те је избегавао да носи рукавице и шешир. Није волео ни да га слушкиње зову господичић.
Основну школу је завршио у Новом Саду, а гимназију у Пожуну. Потом је завршио правне и државне науке на пештанском, прашком и бечком свеучилишту. Године 1861. бива изабран за подбележника варошког, али се није дуго бавио тим послом. Те исте године покреће белетристричан лист „Јавор". Те године се заљубљује у Ружицу Личанин, жену свог живота у чију част ће исписати најлепше стихове наше лирске песме.
Недуго затим уписује медицинске науке на пештенском свеучилишту, где након шест година бива произведен за доктора медицине. Након тога опет се враћа у Нови Сад и почиње да ради као доктор. Често је мењао место боравка свог што је удешавао према приходу свом и увек за собом остављао ред.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta