Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Verska univerzalnost u Starom Zavetu - knjiga o Ruti i knjiga o Joni". Rad ima 34 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Садржај
1.Увод.....................................................................................................................2.
2. Историјско – теолошки пресек верског универзализма и партикуларизма у Старом Завету........................................................................................................4.
2. 1. Крај вавилонског ропства – други Излазак...............................................4.
2. 2. Немија и Јездра – обнова Савеза................................................................8.
2. 3. Теолошки значај Јездриних и Немијиних реформи...............................10.
2. 4. Критика Јездрине и Немијине реформе...................................................11.
3. Универзализам и партикуларизам у догађају Старог Савеза.....................12.
3. 1. Пресек приче..............................................................................................12.
3. 2. Библија и геноцид......................................................................................14.
4. Рута Моавка – прамајка Месијина.................................................................16.
4. 1. Књига..........................................................................................................17.
4. 2. Прича..........................................................................................................17.
4. 3. Књижевна врста........................................................................................19.
4. 4. Историчност приче....................................................................................19.
4. 5. Аутор и време настанка.............................................................................20.
4. 6. Порука.........................................................................................................21.
5. Јона – пророк свеопштег спасења..................................................................22.
5.1. Књига...........................................................................................................22.
5. 2. Садржај.......................................................................................................24.
5. 2. Аутор, време настанка и књижевна врста...............................................24.
5. 3. Теолошка порука: Божија широкогрудост и људска ускогрудост......27.
6. Резиме...............................................................................................................32.
7. Библиографија..................................................................................................33.
1. Увод
Пред нама је једна веома важна и комлексна теолошка тема. Даје одговор на питање да ли је Бог Израиља Бог свих људи или само једне одређене нације. Њена подлога је мотив да Бог жели спасење свих људи, руковођен својом љубављу и несебичном бригом о целој творевини . Тај мотив се провлачи кроз целу старозаветну причу, негде пак у свом пуном полету а негде пригушен. Тај мотив је једна од средишњих претпоставки старозаветне теологије. Ова претпоставка бива прихваћена, и много израженија у Новом завету, недвосмислено манифестована како од Христа тако и од његових ученика, и тако би требало да је увек. Ова тема не бави се теолошким универзализмом само у једном афирмативном смислу, већ се јавља (као увек потребна) критика теолошког партикуларизма који веру усредсређује не у Богу и Цркви него у нацији или у некој другој друштвеној категорији.
Падом Јудејског царства у руке Вавилона 597. а недуго потом и разрушењем Јерусалима и Храма 587. Израиљски народ остаје без “Земље обећане“, коју им је Бог завештао преко њихових предака. То није био обичан политички губитак, већ опасност да Израиљ к ао Јахвеов народ – савезник нестане. У Вавилонском ропству (597-538) они су промишљали због чега им се догодило да Бог дозволи да буду прогнани са простора који им је он наменио, као и да остану без видљивих знакова Божијег присуства – Храма и култа. То је свакако код њих изазивало горак осећај богоостављености. Они су трагали за одговором; захваљујући деловањима великих пророка из периода егзила (Јеремија, Језекиљ, Други Исаија), а токође су се сетили и опомена предегзилних пророка, долазе до узрока своје трагедије. Она се састојала у томе што је Израиљ чешће био неверан него ли веран своме савезу са Богом. Та неверност се састојала у интеракцији Израиљаца са околним народима и њиховим културама коју је пратило усвајање њихових религија али и рђавих социјалних и моралних норми. Јевреји у вавилонској дијаспори долазе до закључка: треба се дистанцирати од других народа, што је поготово важно ако имамо у виду да они нису више чинили засебан политички ентитет и тиме је подложност асимилацији од других народа била извеснија. Из разлога чувања етничког идентитета, јавља се идеја о неопходности етничке чистоте. Она кулминира у време деловања верских реформатора Јездре и Немије (445- 428), који су ове идеје почели спроводити у пракси. Истовремено са јављањем идеје о неопходности етничке чистоте, јавља се и ниподоштавање других народа. Израиљци праве јак контраст, између себе као изабраног народа и других народа као проклетих и очекују Божију освету над њима.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------