Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Treset i tresetišta u Srbiji". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



Seminarski rad
Treset i tresetišta u Srbiji
Beograd, Januar, 2012
Sadržaj
Sadržaj 2
Uvod 3
Istorija korišćenja treseta 3
Opšte karakteristike 4
Podela treseta 5
Barsko, nizijsko tresetište (planohistosol) 5
Mahovinsko, izdignuto tresetište (acrohistosol) 7
Prelazno tresetište (Plano-acrohistosol) 9
Rasprostranjenje u Srbiji 9
Primena treseta 11
Literatura 13
Uvod
Treset predstavlja odumrlu, nerazloženu ili polurazloženu biljnu supstancu koja se sastoji iz mahovina i trava, akumulirana pod anaerobnim uslovima. Treseti su vezani za tresave ili tresetišta, kisela vlažna staništa sa stalnim prisustvom vode. Stalni višak vode iz padavina ili podzemnih voda uslovljava manjak kiseonika što dovodi do nepotpunog razlaganja biljnog materijala, koji se taloži kao treset. Gomilanjem treseta, živo tresetište „raste“ tj. uzdiže se.
Treseti se javljaju skoro u svim zonama, izuzev u izrazito sušnim i ledničkoj zoni. Glavne oblasti pojavljivanja treseta su severna Evropa i Amerika, Kanada, zapadni Sibir i amazonski basen. Računa se da ukupna površina tresava zauzima 4 miliona km2 što čini oko 3% površine zemljinog kopna.
Istorija korišćenja treseta
Treset, materijal koji se skuplja u tresetištu, od davnina je iskapan, sušen i korišćen kao gorivo. Kao vlažni elementi prirode, tresave se ne mogu koristiti za poljoprivredu. No, oduvek se pokušavalo kultivisanje, pre svega odvodnjavanjem, uvek u vrlo teškim uslovima.
Jednim od najstarijih isušivanja tresave može se smatrati isušivanje Rimskog foruma. Na tom mestu ranije se nalazila močvara u kojoj su se pokopavali ljudi. Područje je isušeno gradnjom Cloace Maxime, dela stare rimske kanalizacije.
Prvo sistemsko kultivisanje tresave provodili su Cisterijanci (kaluđerski red) još u ranom srednjem veku, ali isušivanje je prestalo već u kasnom srednjem veku, kao jedna od posledica Tridesetogodišnjeg rata.
Nedovoljno razumevanje važnosti ovog staništa rezultovalo je u  20.veku velikim melioracijskim zahvatima, po pravilu iniciranim od strane pojedinih država. Tek tokom zadnjih decenija saznanje o vrednosti tresava dovelo je do pokušaja zaštite njihovih ostataka.
Opšte karakteristike
Horizont treseta je organogenog karaktera i sadrži preko 50% organske materije. Treset može biti izgrađen isključivo od organske materije (98%), i tada sadrži samo onu mineralnu materiju koju je biljka apsorbovala, a može biti izmešan sa mineralnom materijom koja potiče iz vode u kojoj je treset nastao. Odnos organskog i mineralnog dela u tresetu može da varira. Dogovorom je utvrđeno da se tresetom smatra samo onaj organski sloj koji sadrži više od 30% organske materije.
Tresetni sloj ima svojstva genetičkog horizonta i označava se slovom T. Ispod T horizonta se obično nalazi G horizont, odnosno glej horizont. Površinski slojevi T horizonta su obično svetlo smeđe boje, jer su manje razloženi, dok dublji slojevi imaju tamniju boju i kompaktniji su. Još dublji slojevi su tamno-smeđe do crne boje i još su više razloženi.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta