Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Antička misao društva". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



SADRŽAJ
1. UVOD...................................................................................................2
1.1. Preteče sociologije...............................................................................3
2. Antička misao društva.........................................................................4
2.1. Platon................................................................................................5-6
2.2. Aristotel............................................................................................7-8
2.3. Kinička, Epikurejska i Stoička škola...................................................9
Literatura...................................................................................................10
UVOD
Sociologija, kao samostalna i posebna naučna disciplina, jedna je od mladih nauka i datira od sredine 19. veka. Ovakvo kasno osamostaljivanje sociologije ne znaci da se ljudsko interesovanje za drustvene pojave i procese nije javljalo i mnogo ranije.
Naprotiv čovek je oduvek razmišljao o društvu i pokušavao da objasni njegovu prirodu,
s ciljem unapređivanja i razvoja.Težnja za razjašnjavanjem društvenih pojava prvenstveno se javljala u okviru filozofskih, političkih i istorijskih dela.
Međutim, ova razmišljanja nisu bila sistematizovana i dovoljno kritička, nego, pre svega, usmerena na iznalaženje idealnog, najboljeg društva, onakvog kakvo bi ono trebalo da bude, a ne kakvo ono jeste u stvarnosti.
Njene temelje postavljaju sredinom prošlog veka socijalni mislioci kakvi su bili Francuz Ogist Kont ( 1798-1857 ), Englez Herbert Spenser ( 1820- 1903 ) i nemački Jevrej Karl Marks ( 1818-1883 .
1. PRETEČE SOCIOLOGIJE
Iako sa kratkom istorijom, sociologija ima veoma dugu predistoriju.kao racionalno teorijsko raspravljanje i učenje o društvu, o društvenim odnosima, društvenim ustanovama i njihovom funkcionisanju, sociologija ima svoje daleke preteče u starim grčkim filozofima,srednjevekovnim teološkim misliocima, filozofima humanizma i renesanse, a naročito među novovekovnim teoretičarima prosvetiteljskog racionalizma, socijal-utopistima, istoričarima, ekonomistima i pravnicima.
Antička grčka misao o društvu postala je istinski temelj sociologije jer su se tek u staroj Grčkoj stekli uslovi za racionalnu i opštu društvenu teoriju: postojanje slobodnih polisa( grad- država), nerepresivne religije, lokalne samouprave, javnog morala koji podstiče slobodno delovanje građana i njihovu moralnu odgovornost za preuzete javne političke funkcije, kao i demokratskih ustanova koje garantuje slobodu delovanja i mišljenja.
( Grb )
( Licej,gimnazija u staroj Atini )
2. ANTIČKA MISAO DRUŠTVA
Tražeći istorijske početke teorije o društvu dolazimo u antičko doba i saznajemo da su razmatranja o društvu postojala još u starim istočnjačkim civilizacijama- Egipta, Vavilona,Kine i Indije.Međutim, društveno-ekonomski odnosi ovih društava nisu dali povoljnu osnovu za razvoj teorije o društvu.Navedene države zasnivale su se na agrarnoj privredi,kastinskom uređenju i despotskom sistemu vladavine,što nije omogućavalo pravo građana na slobodno razmišljanje.
Kolevka današnje filozofije je stara Grčka,gde je ona dospela do pojmovnog, racionalnog i sistematskog oblika, gotovo potpuno slobodnog od mitskog načina mišljenja i narodnih verovanja svojstvenih patrijahalnom svetu.Visok nivo razvijenosti filozofske misli je uspostavio otvorenost starog grčkog društva prema maloazijskoj civilizaciji, a povoljne pomorske veze omogućile su uticaj drugih kultura i naučnih shvatanja.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta