Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Brend". Rad ima 22 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


УвоД
Coca-Cola , McDonald’s , Soni , Mercedes , Microsoft и Nokia само су неке од мултинационалних компанија које држе највећи део глобалног тржишта. То су светски брендови.
Та звучна имена подстицај су куповини и на нашем тржишту, чак и онда када се са таквим производима квалитетно носе и домаћи производи. А шта су заправо брендови, шта они у савременој економији и маркетингу, значе? У енглеском речнику под бренд стоји - "жигосати ужареним гвожђем, утиснути жиг, обележити, усећи у памћење". Бренд, појам који су гоничи на Дивљем западу користили за означавање стада, данас има једно друго значење. Бренд (марка) представља метафизичку суму, односно, синергију свих података о производу (име, израз, дизајн, симбол) који омогућавају идентификацију и разликовање производа од производа конкуренције. Међутим, бренд је и много више од тога. Осим самог производа који представља, бренд укључује и квалитет предузећа и производа, начин пословања те комуникацију са тржиштем, односно са крајњим потрошачем. Основна предност бренда произилази управо из његове слике у подсвести потрошача-корисника, односно могућности за његово присећање и препознавање.
Главни циљ бренда управо лежи у томе да нам се уреже у памћење, заправо да постанемо трајно обележени-жигосани. Бренд се слободно може превести и као "производ за цео свет".
У маркетингу, бренд је симболичко значење свих информација повезаних са предузећем, производом или услугом. Бренд укључује име, лого и различите симболе које одликује препознатљивост. Они су свеприсутни и у систему отвореног тржишта их је немогуће избећи. Имају развијене идентитете, утичу на животне стилове, прилагођавају се карактеристикама својих циљних група, изоштравају до танчина своја чула и излазе пред кориснике.
Историја бренда
Бренд (робна марка) или трговачки жигови стари су хиљадама година. На кинеском порцелан, на керамици из Грчке и Рима већ су више од хиљаде година пре наше ере утиснути жигови, симболи људи који су их направили, који су извештавали о пореклу, квалитету и провереној вредности производа. Власници животињских стада имали су сваки свој симбол, што су га узареног утиснуо на животиње како би означили своје власништво. У то је време бренд (робна марка) имала задатак извештавања о власништву, као и ауторства или извору производа и услуга.
Почетком двадесетог века нагло расте индустријска производња, па је било потребно преко штампаних медија, чији је тираж све брже растао ставити до знања потрошачу вест о новом производу. Прва ТВ реклама емитована је у јулу 1941. године када је Булова произвођач сатова платио 9 $ станици WNBT за рекламу емитовану током бејзбол утакмице између Bruklin Dodžersa и Filadelfije Filisa. Тек после другог светског рата можемо говорити о правом почетку брендинга, онаквом каквог га и данас видимо, и то у Америци из више разлога. Индустријски војни капацитети развијени током рата за подмиривање војних потреба пребачени су за подмиривање потрошачких потреба обичног човека, па се тако појавио преплављајући талас нових прозвода који су имали потребу за разликовањем једних од других. Економска моћ просечног грађанина је порасла, па је он мога о приуштити себи далеко више робе, shoping је постао тренд, гомилање робе и производа је посл е депресије и ратне оскудице постао лек и утеха. Распрострањеност мас-медија, новина радија и телевизије је освојила критичну масу "пратилаца" (купаца, слушалаца, гледалаца) па тако покрила круг потенцијалних потрошача. Почеци брендирања, дакле датирају из времена када су тржиште почели да преплављају униформни продукти масовне производње који се практично нису међусобно разликовали, па дотадашња једноставна, директна продаја није више задовољавала потребе компанија. Конкурентно брендирање постало је императив индустријске ере-у контексту фабриковане једнакости, заједно са производњом, морала је да се произведе и на имиџу заснована разлика. Улагање у имиџ уместо у сам производ добило је своју коначну потврду 1988. године када је Philip Moris купио Kraft за шестоструку већу суму но што се ценило да Kraft теоретски материјално вр еди. Ова разлика у цени преписана је нечему што је до тада апстрактно и нем ерљиво-називу бренда.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta