Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Boj na Ivankovcu". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


УВОД:
Остваривши победу на знаменитом Боју на Иванковцу српски устаници пружили су пример безмерне храбрости и патријатизма који је остао уткан у колективну свест нације током читава два наредна столећа.
Српска победа на Иванковцу преставља најважнији догађај у 1805. години као “другој години српског војевања на дахије“, по изразу Вука. Шире гледано, то је најважнији догађај у целом периоду од скоро две и по године односно од изборног скупа у Орашцу и највећег успеха целог устанка, Мишарске битке августа месеца 1806. године.
Данас на Иванковцу постоји спомен-парк, спомен обележје у знак сећања на наше јунаке против турског царства
БОЈ НА ИВАНКОВЦУ
Потра и Карађорђе
Порта је — обавештена и љута због заузимања Карановца, Трстеника Пожеге и Ужица - наредила Хафиз-паши да одмах крене с војском и угуши устанак у Београдском пашалуку и у њему уведе чврсту турску управу као раније. Дошло је велико судбоносно искушење за устаничку Србију. Она се сада морала бранити свим расположивим снагама. За први оружани сукоб устаничке војске и регуларних јединица Турске Царевине Карађорђе је, у договору са устаничким старешинама, сачинио, у седишту врховне команде на Гиљу код Јагодине, распоред свих расположивих устаничких снага од око 35.000 војника, тако што ће:
неколико одреда устаника дежурати на правцу од Видина и Пореча;
неопходна резерва од 4.000 војника остати у Тополи, одакле би, према потреби (ако Турци истовремено ударе са свих страна), могла да крене у сваком правцу.
Аустрија и Русија утицале су на Порту и Карађорђа да обуставе непријатељства:
цар Франц писмом је саветовао султана да не интервенише у Србији, а надвојвода Карло, царев брат писао је с истом намером Карађорђу. Али, после Наполеонове победе над Аустријанцима и Русима код Аустерлица и заузимања Далмације, Порта се понадала да је управо сада прилика да сама угуши устанак.
Када је, почетком августа 1805. године, био обавештен да на устанике иде само Хафиз-паша, Карађорђе је, очекујући да ће Хафиз-паша са војском прећи Мораву преко моста код Ћуприје и старим царским друмом продужити ка Београду, узео већину устаничких снага од 4.000 до 5.000 војника са три топа под своју команду и распоредио по брду Гиљу код Јагодине.
Утврђивање положаја и припрема за борбу
Дакле, главни одбрамбени положаји српске војске били су на Гиљу, на левој, и на Иванковцу, на десној обали Мораве.
Процењује се да је на Иванковцу било утврђено око 2.500 српских војника (према аустријским изворима око 5.000). Шанчеви, један већи и један мањи, били су утврђени палисадима и бркљачама. У мањем шанцу био је постављен мали топ, а испред великог изграђена још два мања шанца, опасана са свих страна грудобранима за кружну одбрану.
Другу групацију устаничке, војске на левој обали Мораве, на Гиљу, јачине 8.000 — 10.000 војника, сачињавали су борци из Београдске, Смедеревске и Крагујевачке нахије, сакупљени својеврсном мобилизацијом у веома кратком року. На вест да ће Турци за дан-два напасти српске положаје на Иванковцу, ова војска, тога тренутка окупљена у Крагујевцу, убрзаним вишесатним маршем стигла је на Мораву и почела, са великим тешкоћама, због набујале реке, да се пребацује на њену десну обалу.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta