Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Etnografski muzej u Beogradu". Rad ima 25 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


UVOD
Etnografski muzej je ustanova koja se pre svega bavi klasičnom muzeološkom delatnošću , odnosno zaštitom etnografskih pokretnih kulturnih dobara, ali ne samo time. Stručna muzeološka podela predmeta u Etnografskom muzeju je potpuna , a muzej često stručno pomaže manjim muzejima da obrade i konzerviraju svoje fondove
ETNOGRAFSKI MUZEJ DANAS
Danas je u Etnografskom muzeju otvoreno osam stalnih postavki i priređeno oko 300 povremenih izložbi. Stalna postavka zauzima tri nivoa zgrade. Etnografski muzej čuva veliki broj etnografskih predmeta, raspoređenih u zasebne zbirke (pokućstvo, nakit, običaji, narodne nošnje, narodna arhitektura, privreda, stočarstvo, saobraćaj, kultni predmeti itd), ima jednu od najbogatijih stručnih biblioteka na Balkanu i sam izdaje stručne publikacije, ima konzervatorsku službu koja obrađuje gotovo sve vrste materijala, raspolaže velikim izložbenim prostorom, organizuje obimna etnografska istraživanja i ima mnogo volje i znanja da etnološki i antropološki prouči XIX stoleće.
Etnografski muzej je značajan kulturni centar Beograda u kome se neprekidno nešto dešava: Izložbe , naučni skupovi . predavanja , promocije knjiga i tome slično. Institucija je koja danas poseduje više od 160.000 predmeta i nosi epitet najstarijeg etnografskog muzeja na jugoistoku Evrope, otvorena je početkom 20. veka.
NARODNA KULTURA SRBA 19. 20. I 21.VEKA
Svi znamo za ushićenost kojom su braća Grim ili Gete dočekali srpske narodne pesme. Onda se pak desilo nešto što će postati tipično za srpske uspehe i na drugim poljima. Srbi su nastavili da pevaju u duhu narodnih pesama i onda kada se moda promenila, njihova kultura se vratila u balkanski budžak na jedan duži period. Počeli smo sa kulturom, jer je u toj oblasti integracija moderne Srbije u Evropu bila najspektakularnija. Na drugim poljima je to išlo teže, ali je bitno da je orijentacija bila jasna. Pogledajmo samog knjaza Miloša koji na prvi pogled pre podseća na turskog velikaša nego na evropskog vladara svog vremena. Taj prvi utisak, naravno, nije tačan. Sve Miloševe strateške odluke vodile su stvaranju jednog modernog društva. Dokaz za to je da je Kneževina Srbija je bila jedna od prvih evropskih država koja je ukinula feudalizam. Stalna postavka Etnografskog muzeja Srbije nam kroz pricu o saborima dočarava celokupnu tradicionalnu kulturu 19. stoleća budući da sabori predstavljaju osledalo naroda.
Detalj sa stalne postavke
Ogrlica iz 19.veka, Etno muzej
Izložba "Narodna kultura u Srba u 19. i 20. veku" je postavljena na tri nivoa. U prizemlju je predstavljena sabornost srpskog naroda, njegovo okupljanje oko sakralnih objekata. Pećka patrijaršija je bila centar duhovnosti kome se okretao srpski narod iz eparhija na celom jugoslovenskom prostoru. U okviru tekstilne radinosti i narodnog rukotvorstva na prostoru galerije muzeja biće izloženo oko 80 nošnji iz Srbije, Slavonije, Like, Crne Gore, sa Korduna, iz Dalmacije iz 19. i 20. veka. Na trećem spratu izloženi su predmeti privredne aktivnosti i arhitekture srpskog naroda. U prikazivanju svih ovih obeležja korišćene su, pored etnografskih predmeta, i fotografije, makete, geografske i etničke karte kao i preseci kućnih enterijera
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta