Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Boja i valer". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Увод
Боја је појам који се односи на одређени светлосни осећај физичке особине светлости, чија електромагнетна кретања прима наш визуелни апарат (око и део мозга задужен за интерпретацију података), а која долазе из неког извора или се одбијају са површине неке материје. Зраке светлости су електромагнетска кретања тачно одређених таласних дужина. Људско око региструје све оне који се налазе у опсегу између 3600 и 7800 ангстрема. Сва остала светлосна кретања осећамо другим чулним органима.
Када кретање одређене таласне дужине дође до људског ока, изазива се тачно одређен надражај који има као резултат перцепцију жутог, плавог, црвеног, итд. Ако у наше око стигну у снопу кретања свих таласних дужина тада осјећамо безбојност односно бијело. Дакле, ако нека материја одбија све зраке светлости, тј. све светлосне таласне дужине, тада ту материју видимо као бијелу. Супротно томе је када одређена материја упија све зраке, односно не одбија ни једну таласну дужину према нашем оку, онда ту материју видимо као црну. Између те двије границе налази се цео спектар боја.
Засићеност (интензите, крома) боје представља степен разлике те боје у обојености од ахроматеке која јој је једнака по валеру. Претпоставимо да се чистој плавој боји (кобатлта) дода мало сиве, која је по валеру једнака плавој. Тон се тим додатком неће променити, јер додата ахроматска боја нема никакав тон. Неће се изменити ни валер јер су плава и додатна сива боја једнаког валера. Али, нова боја ће се разликовати од кобалта по томе што ће постати сивља, неће више бити чисто плава.
Уколико се хроматској боји дода више ахроматске, која јој је једнака по валеру, утолико ће више личити једна другој. Постепено ћемо доћи до такве боје која ће се једва разликовати од ахроматске. То су боје са минималном засићеношћу. У свакодневној пракси такве боје називамо бледим, рецимо: сивим, мутним, прљавим.
Валери и њихове особине
Појам валера дефинисао је Ежен Фромантен (1820— 1876) у својој књизи „Les maitres d'autrefois“. (1874). По Фромантену валер (valeur) је количина тамног или светлог у једном тону независно од његове бојене вредности. По Р. Принеу, поједини велики уметници, Делакроа, Гоген, Морис Дени, изгледа да су га објаснили у смислу односа тонова. Сам Прине каже: ,,За нас то је комбинација светлих маса, тамних маса и полутонова потпуно одвојених од сваке боје“ Валери се, дакле, могу и морају посматрати независно од бојеног израза једне целине. Они могу најлакше да се уоче на фотографији слике где отпада бојени елеменат а остају само односи тамних и светлих маса и полутонова. Одмах треба истаћи разлику која постоји између валера и тамно-светлог. Разлике валера су релативне. На једној светлој површини, где су јасно разграничене поједине зоне, могу да егзистирају фине валерске разлиике. Нпр., на самом лицу осветљени делови могу се незнатно разликовати у односу према позадини, према коси и оделу. Исто тако и у самој сенци могу да постоје фине разлике које не нарушавају сенку као целину. Међутим, тамно-светло је увек опозиција тамних и светлих маса које су последица деловања неког светлосног извора. Односи између тамног и светлог много су оштрији и драстичнији. Тамно-светло као технички појам садржи валерске разлике, често јаке и оштре, али једна целина у којој има валерских разлика може потпуно да искључи тамно-светло као историјски елеменат сликарства у оном смислу речи како су га дефинисали у Италији. Тако, на пример, валерске разлике налазе се веома лепо диференциране у фрескама Пиера.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta