Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Autonomni nervni sistem". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Megatrend Univerzitet
Fakultet za Biofarming
AUTONOMI NERVNI SISTEM
Seminarski rad
(Predmet: Fiziologija domaćih životinja)
Knjaževac, 2011.
AUTONOMNI NERVNI SISTEM
Autonomni nervni sistem (ANS) predstavlja deo perifernog nervnogsistema. Sastoji se iz tri glavna autonomna dela:
1. Simpatički nervni sistem;
2. Parasimpatički nervni sistem;
3. Enterički nervni sistem;
ANS prenosi impulse iz CNS-a do ostatka tela izuzev do skeletnih mišića. Enterički nervni sistem može da funkcioniše nezavisno od CNS-a, ali simpatički I parasimpatički nervni sistem su delovi CNS-a i bez njega ne mogu funkcionisati. ANS se najvećim delom nalazi izvan uticaja volje, a kontroliše veliki broj različitih procesa, a najvažniji su:
- kontrakcija i relaksacija glatkih mišića;
- svu egzokrinu i deo endokrine sekrecije;
- kontrola funkcije srca;
- energetski metabolizam, posebno u jetri i skeletnim mišićima;
Određen stepen autonomne kontrole postoji i u drugim tkivima i organima, uključujući bubreg, imunski sistem i somatosenzorni sistem. Glavna razlika između autonomnih i somatskih nervnih (eferentnih) puteva je u tome što se putevi ANS-a sastoje iz dva neurona, dok se kod somatskih (motornih) puteva nalazi samo jedan neuron koji inerviše odgovarajući mišić. Ta dva neurona u autonomnim nervnim putevima se nazivaju preganglijski i postganglijski neuron.
Simpatički preganglijski neuroni se nalaze u intermediolateralnoj kolumni torakolumbalnog dela kičmene moždine, od C8 do L2/3 segmenta, dok se njihovi aksoni pružaju u sastavu spinalnih nerava do simpatičkih ganglija.
Postoje dve grupe ovih ganglija:
-Paravertebralni niz ganglija – nalazi se duž obe strane kičmenogstuba;
-Prevertebralne ganglije – plexus coeliacus – nalazi se u abdomenu, ispred aorte na mestu gde izlazi truncus coeliacus.
Nervna vlakna mogu u ovim ganglijama da se sinapsiraju sa postganglijskim neuronima, ali mogu i da prođu kroz ganglion i da se završe u nekom drugomganglionu.
Postganglijski simpatički neuroni leže u simpatičkim ganglijama i njihovi aksoni se pridružuju perifernim spinalnim nervima i dolaze na taj način do ciljnih organa. Jedini izuzetak od ovakve inervacije jeste medula nadbubrežne žlezde. Naime, preganglijski, a ne postganglijski simpatički neuroni inervišu adrenalnu medulu, tj. njene hromafine ćelije koje luče adrenalin i noradrenalin. To je zbog toga što ove ćelije predstavljaju, u stvari, modifikovane postganglijske simpatičke neurone
Parasimpatički preganglijski neuroni potiču iz dva odvojena regiona:
Kranijalni deo parasimpatikusa čine parasimpatička jedra kranijalnih nerava, i to:
1. n. oculomotoriusa koji daje vlakna za inervaciju oka;
2. n. facialisa – vlakna za submandibularne i submaksilarne pljuvačne žlezde;
3. n. glossopharyngeusa – vlakna za parotidnu pljuvačnu žlezdu i farinks;
4. n. vagusa – vlakna za većinu abdominalnih i torakalnih organa;
Sakralni deo parasimpatikusa koji potiče iz sakralnog dela kičmenemoždine i putem nn. erigentes daje vlakna za karlične organe. Za razliku od simpatičkog sistema, parasimpatički postganglijski neuroni se nalaze u samom zidu ciljnih organa ili u diskretnim ganglijama vrlo blizu njih, i vrlo su kratka, dok su kod simpatičkog sistema preganglijska vlakna kratka, a postganglijska dugačka.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta