Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Branko Radičević". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Увод
1. Биографија
Prekidajući školovanje i ostavljajući Beč nekoliko puta — a u revolucionim danima za punu godinu i više — Branko je živeo i u drugim mestima, ponajviše u Zemunu, pa je pohodio i Beograd, gde je, naročito u omladini, imao svojih dobrih prijatelja. Priličan je broj anegdota koje se iz tadašnjega života njegova znaju. Ali čim je bilo mogućnosti da se vrati svome bečkom društvu, Branko je odlazio u Beč, gde ga je, najzad, i smrt pokosila.
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
toliko osjećalo, toliko se nadalo, toliko htjelo, presta kucati". Tako je preminuo Branko 18. juna 1853. godine.
Na bečkom groblju sv. Marka počivao je posmrtni prah pesnikov sve do 1883. jula 10., kad je duhovnim učešćem svega naroda srpskoga prenesen i sahranjen na Stražilovu više Karlovaca. Intiman život, prirodu i karakter velikoga pesnika srpskog prikazali su pojedini suvremenici njegovi u naknadnim i nepotpunim, kad što protivnim, sećanjima, ali se Branko najlepše prikazuje svojim nedostižnim pesmama.
Prvi put je ime Brankovo izašlo na javnost u polovini 1847. godine, kad je pesnik pustio u svet poziv na prvu knjigu svojih pesama. Knjiga je bila u štampi gotova do pred kraj te godine i donela je pevanje Brankovo za poslednje četiri godine. Posle nekoliko dana iziđe u književnom organu, beogradskoj "Podunavci", prikaz od Đ. Daničića. "Meni se sve čini — počinje Daničić — da će se ova godina spominjati u srpskoj književnosti, istina ne kao lijep danak u godini, ali — ako da Bog — kao osvitak tome lijepome danku". O samoj pojavi pesama i njihovoj vrednosti produžuje: "Ja mislim da do danas još nije ni jedan učeni Srbin ovako pjevao kao ovaj Radičević, a on pjeva onako kako treba Srbin književnik da pjeva... Istina još ih je malo, vrlo malo, koji ovako misle i rade kao ovaj Radičević, ali "ne boj se malo stado, jer bi volja oca nebeskoga da ti da carstvo".
Ali se nije ostalo samo pri takoj hvali. Druga — protivna — strana ustade i na pesnika i na njegove pesme. To Branka ipak ne omete. Godine 1851. naštampa u Beču i drugu knjigu svojih pesama i posveti je svome dobrotvoru knezu Mihailu. Treću je knjigu, iz zaostalih rukopisa, izdao Brankov otac godine 1862.
Pedesetih godina ime Brankovo — nakon smrti njegove — poče osvajati u literaturi, a šesetih godina ono već bejaše simbol književnoga pevanja mlađega kolena. U šesetim godinama iziđe i prvo izdanje skupljenih pesama njegovih a za prvim dođoše mnoga dalja, tako da je pevanje Brankovo rastureno po narodu srpskom do sada u blizu stotinu hiljada primeraka.
Osećanje — bez koga nema pesme — ne iznosi Branko, kao većina pesnika, uvek neposredno: za svoje osećaje on traži mahom sliku koja će biti tumač onoga što je u duši pesnikovoj. Rekli bismo da je i u tome Branko bio u prvom redu učenik srpske narodne pesme, kao što je narodnim stihom — desetosložnim — veliki broj pesama i ispevao, upotrebljavajući uz to ponajčešće i stih osmosložni ...
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta