Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Branislav Nušić". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Sadrzaj
Уvod
„Мој хумор изазивајући смех на уснама ублажава суровост живота." (Бранислав Нушић)
1. Биографија
За свог живота овај српски списатељ је написао много значајних дела – романа, драма, прича, есеја...итд. Био је изузетан реторичар, новинар, дипломата свог времена. Дао је велики допринос српској фотографији, а по неким његовим делима ( нпр. Сумњиво лице, Пут око света, Народни посланик...) снимљени су филмови који су и код данашње публике врло популарни.
Бранислав Нушић се родио 8. октобра 1864. године у Београду као Алкибијад Нуша, у цинцарској трговачкој породици, од оца Ђорђа и мајке Љубице. Породица се убрзо преселила у Смедерево, где је Нушић завршио основну школу и прве две године гимназије, али је матурирао у Београду. 1882. године, када је напунио осамнаесту, законски је променио име у Бранислав Нушић. 1884. године је дипломирао права у Београду.
„СРЕТА (једним гласом): Тако је! (другим гласом) Није тако! (првим) Јесте! (другим) Није! (првим) Ви, док сте били на влади, упропастили сте ову земљу! (другим) Ћутите ви, издајници. (првим) Ко је издајник? (другим) Ти! (првим) А ти лопов и хуља! (својим гласом) Пљус! Пљус! (шамара по ваздуху док и самог Јеврема не ошамари. (затим звони силно) Мир, мир, господо! Молим, чувајте достојанство овога дома! Умољава се господин посланик који је опалио шамар овоме другоме господину посланику да тргне шамар натраг. Скупштина прима к знању овај шамар и прелази преко истога на дневни ред! ЈЕВРЕМ (за све време са чуђењем га посматра): Шта ти је? СРЕТА: Па хоћу брате, да ти потпуно представим Скупштину. После сваког значајнијег говора мора да се ларма. Једни вичу: "Тако је!" други: "Није!" Па онда једни викну: "Ти си издајник!" А други: "Ти си лопов!" Па онда један посланик опали другоме шамар, и онда се пређе на дневни ред."
Нушић већ у сво
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
деала); дело се заснива на комедији забуне, а ликови потичу из патријахалног амбијента у малој, малограђанској средини „Ако сте кадгод пажљивије посматрали све што бива око вас, ако сте се погдекад упустили и удубили у односе који регулишу живот једнога друштва и покрете које изазива тај регулатор - ви сте морали запазити да се, кроз живот свакога друштва, јасно бележи једна јака и равна линија. Ту линију исписали су обзири, традиције, малодушност, духовна немоћ и све оне друге негативне особине човекове под којима се појединци гуше, а друштво немоћно предаје учмалости." (Бранислав Нушић) Нушић је сматрао да се само изузетни појединци уздижу изнад или спуштају испод те линије. Изнад се дижу они који не чекају да се друштвени термометар загреје, већ се греју сами, изнутра, помоћу својих душевних моћи. Међу ове људе Нушић смешта истакнуте државнике, финансијере, војсковође, уметнике, научнике... који у својим делима проналазе велике покрете душе, велика узбуђења и велике емоције. Али, исто тако, ове дубоке емоције проналазе и они који се спусте испод замишљене друштвене линије: „Разбојник преживљује највећу меру узбуђења кад зарива крвав нож у груди своје жртве; провалник дршће и стрепи пред судијом; блудница пати под жигом презрења, а одметник под вешалима преживљује целу градацију од бола и гриже па до самоодрицања и апатије." Овим образлагањем Нушић показује своје мало познато лице, а то је проницљиво схватање људске психологије и друштвених односа. Он, даље, наводи да су особе изнад и испод линије најчешћи јунаци писане речи, јер писци лако проналазе инспирацију у овако богатом материјалу који обилује емоцијама, мислима, узбуђењима Нушић се определио за други извор. Он проналази надахнуће управо у малој средини и међу оним људима који робују застарелим традицијама и чије је биће саздано из малодушности, јер немају ни снаге ни храбрости да се одвоје од равни живота. То је она средина у којој је догађај када се сазна да је „Мила чика-Стевина напустила мужа. Ју, ју, ју, - грува се цела фамилија у груди - шта ће свет казати!. И ето, то је емоција која узбуђује целу једну породицу, но тој узбуђености не лежи толико разлог у томе што је Мила напустила мужа, колико у ономе - шта ће свет казати.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta