Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Helenistička skluptura". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



У В О Д
Уметност древне Грчке је уметност која је настала на месту које су настањивали Грци у периоду од 9. века пне. до 1. века.
Античка Грчка је назив који се користи за описивање света у којем се говорило грчким језиком у античким временима. Тај назив се не односи само на подручје данашње грчке државе, него и на подручја насељена Грцима у античким временима: Кипар, егејска западна обала Мале Азије (тада позната као Јонија, Дорида и Еолида), Сицилија и јужна Италија (позната као Велика Грчка), та разбацана насеља на обалама данашње Албаније, Бугарске, јужне Француске, Далмације, Либије, Шпаније, као и црноморска обала у данашњој Украјини и Русији.
Слика 1: Распростирање Грчке око 550. пне.
Античку Грчку неки историчари сматрају темељом културе западноевропске цивилизације. Грчка култура је извршила снажан утицај на Римско Царство, које је пренело њен облик по многим деловима Европе. Цивилизација античке Грчке је неизмерно утицала на језик, политику, образовање, филозофију, уметност и архитектуру модерног света, посебно током ренесансе у западној Европи и поново током процвата неокласицизма током 18. и 19. века у Европи и обема Америкама.
Грчка уметност се по стилским особинама дели на три периода: архаични, хеленски и хеленистички. Без обзира на њене нијансе, њена општа карактеристика се може дефинисати као уметност слободног грчког демоса. Ако се изузму робови на које је падао сав терет производње грчка уметност је у суштини била демократска. Грци нису неговали аристократску уметност нити су зидали владарске палате или грађевине које су служиле појединцима. Подизање позоришта, портика, стадиона и храмова било је везано за обичаје и потребе целог грчког народа.
I ДЕО: ХЕЛЕНИСТИЧКА УМЕТНОСТ
После расула грчких држава последњи ударац јединству грчког света задала су освајања Александра Великог. Александар је грчком народу поставио за циљ хеленизовање Истока. Управо овај циљ одредио је правац уметности у добу после његове смрти. Краткотрајну Александрову империју поделише после његове смрти његове војсковође на мале државе. Том приликом процветаше као центри економског и културног живота многи нови градови, међу којима су најпознатији били Александрија у Египту, Пергамон у Малој Азији и острво Родос у Егејском мору. Уметност доби у највећој мери дворски карактер,ј ер наместо некадашњих слободних грчких полиса, поникоше по Александровој смрти оријенталне деспотије с наследним и неограниченим владарима.
У архитектури овог Хеленистичког доба влада јонси стил, док дорски показује све знаке опадања. Коринтски капител је такође јако распрострањен и срећемо га на Олимпејону у Атини, затим у Елеузини где се у лишћу и лозицама јавља и фигурални украс - репати и крилати лавови на угловима. Поред старих, јављају се и нови облици стубова с лотосовим и палминим капителима, нарочито у Египту (Сл. 1).
Сл. 1
У овој епохи било је више вајарских школа, од којих се нарочито истичу пергамонска и александријска.
Пергамон
Пергамон, најмања самостална држава хеленистичког света, имала је у династији Аталида неколико добрих владара који су се од александријских Птоломеја разликовали јачим националним духом и, насупрот Александрији,више су истицали грчку традицију у уметности. Такмичили су се с Птоломеидима. Аталиди су помагали научне студије, њихова библиотека, као и александријска била је веома чувена. Сем тога пергамонски краљеви интересовали су се за историју уметности и уметност уопште.Уметници из свих делова Грчке нашли су у Пергамону добар посао.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta